Svetski šampion i to 5 puta

Januar. Hladno. Na Dunavu nigde nikog.

Neki vikend ritual postoji u našim životima, kod nekog je obilazak centra, a kod nekog šetnja pored Dunava. Dunav je lep u svako doba godine.

Verovatno sam tog dana i trebala da šetam pored obale. Nizvodno, nama u susret se pojavljuje kajak, dvosed. Crven i moćan. Kako se približavao, vidimo ozarena lica. Sjaj u očima koji ne može da se opiše. Srećni ljudi, nasmejani. Deluju kao da apslutno u svom životu nemju ni jedan jedini problem. Mašemo im i zovemo ih da pridju bliže.

Ispostavilo se da je mlad bračni par iz Nemačke, krenuo da se spušta Dunavom. Kao i sve kajakše i kanuiste koje sretnemo na vodi, pozovemo ih, naravno ako žele, da prenoće kod nas na katamaranu.

Nemci su se prijatno iznenadili. Pristali su. I zamolili, da ih uputim ka centru. Bili su mi jako slatki. Slatki u smislu, da nisu skidali osmeh sa lica, onaj osmeh kao kada je dete srećno, jer ste mu dali ono što je ono najviše želelo.

Prošetali smo do centra, pokazala im Novi Sad. Sutradan su nastavili da veslaju dalje.

Posle dva meseca na facebooku dobijem zahtev za prijateljstvo. Ispostavi se da je devojka koja je veslala u crvenom kajaku. Prihvatim i pogledam profil. Tog trenutka se na mom licu pojavio osmeh, onakav osmeh koji su ona i njen suprug imali na Dunavu. Corrina Hein je prvakinja sveta i to pet puta u umetničkom bicikliranju, u zatvorenom prostoru, a sedam puta nemački prvak. Vozi i monocikl.

WOW, kakva čast. Da sam znala tražila bih i autogram, a ovako imam samo fotografije, čak ni ja nisam na njima. HAHAHA. I dalje ne skidam osmeh sa lica.

Corinna Biethan devojačko Hein postala je prva žena koja je došla do čarobnog rezultata 180 bodova na Svetskom prvenstvu link

I Wikipedija piše o njoj, evo linka.

Autor: Sanja

Veslačka mini svadba

Svaka proslava je za pamćenje, pogotovo  svadbe. Ova naša svadba sa Dunava sigurno će biti jedna od nezaboravnih.

Budući mladenci su izrazili želju da svoj dan za pamćenje ovekoveče veslanjem, a nakon sklopljenog braka da se otisnu na plovidbu na zalazak sunca.

Stariji gosti su ostali na katamaranu da uživaju u plovidbi,  prirodi i lepotama Dunava.

Plovilo se do Mačkovog spruda, gde se napravila mala pauza za kupanje i šetanje po sprudu.

Po povratku sa veslanja, kao što i dolikuje, gosti su se presvukli, sredili za jedan od najuzbudljivijih trenutaka u životu.

Matičarka proverava da li je na dobrom mestu i prstom pokazuje da li treba da sidje do Dunava.

I posle izgovorenog “DA”, zaplovili smo opet, ovog puta u suton.

Autor: Sanja

Obilazak što više gradova, za što manje para

Živimo, trenutno, u takvoj sredini gde nam je sve skupo i nedostižno. Maštamo o dalekm i egzotičnim putovanjima, divimo se pojedincima koji putuju po svetu i kače fotografije po društvenim mrežama, a mi sa druge strane gledamo, uzdišemo i pitamo se, da li ćemo i mi napraviti od svog života avanturu koju čemo pamtiti do kraja života.

Insipiracija, za ovu malu egzotiku, su dva vrla mlada momka, iz Francuske,  koja su sa gumenim kajacima na naduvavanje,  vrećama za spavanje, krenuli niz Dunav, od Nemačke do Crnog mora.

Do sada nismo nikada imali tako mlade goste, na prvi pogled izgledaju kao da imaju po 15-16 godina. Oni su odlučili svoj rasput da provedu spuštajući se nizvodno, da upoznaju što više zemalja, kako kažu što više glavnih gradova na Dunavu, koje verovatno ne bi ni obilazili.

Njihov dnevni budžet je iznosio negde do 15 -20 eura dnevno. Hranu su kupovali tako, čim bi se smestili negde, odlazili do lokalaca, pitali za pijacu ili neko ko prodaje voće, povrće, ostatak što im je trebalo dokupljivali su u prodavnicama.  Kod nas su pristigli uoči Exita. Nisu imali pojma kakv je festival u pitanju. Uz objašnjenje da im je bitno samo da gledaju fudbalske utakmice gde su tih dana Francuzi igrali. Svhvativši da je ceo Grad Novi Sad u Exit fazonu i da vlada kolektivno ludilo, oni odluče da ostanu još koji dani da vide i to Srpsko čudo. Posle dva dana boravka na Exitu, vrlo iskreni, saopštili su da je ok, ali da im se ne svidja i da je bolje što nisu bili sva 4 dana. Naravno ukusi su različiti i o njima  ne treba raspravljati.

Ujutro su nastavili putovanje ka Beogradu i Crnom moru. Očekuje ih još minimum 30 dana veslanja. Nova poznanstva, novi narodi, novi gradovi. Exxit je ipak festival sa puno buke, a momci su u fazonu mira, titšine, reke i prirode.

Sanja

Preko Novog Sada do Tajlanda

Svako se nekad u nešto ili nekog razočarao. Svima nam je poznat taj osećaj. Ovo je još jedna u nizu priča o gostima “Dunavskog raftinga“. Po povratku sa godišnjeg odmora, Vieriu su ukradena kola. Besan i ljut odlazi na  posao, koji je upravo dobio. U pregovorima oko firminih kola, saznaje da će svaki dan morati ipak da ih vraća i da seda u svoja kola, koja trenutno nema i kilometrima vozi do kuće i tako svaki dan.

“Znate šta”, rekao je poslodavcu, “dajem otkaz. Vi me bukvalno prisiljavate da kupim kola, a ja to neću. Imam umesto novog automobila, da sednem na svoj bicikli i idem da vidim svet”. I tako je krenuo. Na ovom linku možete pogledati njegov prvi susret sa Dunavskim raftingom.  I plovidbu na zalazak sunca u pravom “Italijanskom duhu”. LINK

Odlučio je da na rasklopljivom biciklu od Milana stigne do Tajlanda. Njegovo putovanje možete pratiti na Fb strani BiCicladi

I nisu samo ukradena kola bila motiv da krene u svoju avanturu. Skupilo se tu mnogo toga. I ljubavna priča sa ne lepim krajem. Ona se udala za drugog. Vieri ili Djovani ili Luidji kako smo ga zvali dok je boravio kod nas, odlučio je da okrene novi list, napuni baterije i da kad stigne na Tajland vidi šta će dalje.

Znam, mnogi su komentarisali, blago njemu on živi u Evroskoj Uniji i može kako hoće, ne brine se za posao, a mi….. Ali nećemo o tome.

Vieriu, Luidji ili Djovaniju, želimo srečan put i da se dokotrlja do svog krajnjeg cilja, a možda na svom putovanju i upozna baš TU pravu osobu.

Sanja

365 dana na putu ka Teheranu

“Dunavski rafting” je do sada ugostio mnoge fantastične osobe, koje su krenule da ostvaruju svoje snove. Jedna od tih osoba je Shahin Tivay Sadatolhosseini koji gura “Nemački točak” ili gimnastičarksi točak ili “Rhönrad”.  Kako to izgleda, možete ovde pogledati

On je 22. decembra 2015. krenuo iz Aachen a, Nemačke, da ostvari svoj cilj. Peške, gurajući točak ispred sebe, upoznaje ljude, upoznaje mesta dok ne stigne u svoj rodni grad u Teheran, Iran. To će biti prvi put, posle 30 godina,  kada je sa majkom i bratom, zbog političke situacije, morao da napusti svoje rodno mesto.

On će na ovom putovanju proći kroz 21 zemlju i 2 kontinenta prepešačiti oko 7.000 km.

Za Shahina “Rhönrad” je simbol akrobatike, plesa i estetike. Prvi put kada je ugledao gimnastičarki točak, shvatio je da će mu biti stalna ispiracija i da će postati nerazdvojni. Taj točak u njegovom životu preuzima i mnoge druge uloge, ne služi samo za nošenje tereta.

Točak kao krug, simbolizuje Shahinov  život. Svaki dan je nešto posebno i jedinstveno, a opet često doživlajvamo ponavljanje sličnih stvari. U susretu sa ljudima do sada je uvek imao zanimljive razgovore i ljude fascinira njegov projekat.

Tokom ovog jednogodišnjeg putovanja, priprema dokumentarac o svom putovanju. Planira da objavi i knjigu.

Mi mu svakako želimo srećan put i da mu se ostvari san, kao i da posle 30 godina ponovo vidi svoj rodni grad.