Motivacije

Zašto se ljudi spuštaju Dunavom?

Koji je njihov motiv? Odakle hrabrost, pogotovo kod onih koji nikada pre nisu seli u kanu i ništa ne znaju o Srbji, a većina ih se plaši?

“Dunavski rafting” je proteklih nekoliko godina ugostio te ljude. O nekima smo pisali, neki su se zadržali kratko, neki duže.

Ova dva momka iz Francuske su preveslali Dunav. David, profesor engleskog  jezika koji nikad nije veslao i Oliver, inženjer po profesiji. Oni su veslali od Inglštada, Nemačka  do Crnog mora. Njihov motiv je skupiti što više novaca i tako omogućiti, a i finansijski učestvovati u nekim malim istraživanjim. Kojim? Zašto? Odgovor je glasio, zato što su direktno ili indirektno bili okruženi osobama koje su obolele od kancera.

Na svom sajtu https://sites.google.com/site/kclecancer/home/home su napisali, da bi bili srećni, da se uplati 1 cent po pedjenom kilometru. A presrećni, ako bi se uplatio bar 1 euro. Skupili su oko 77% predvidnjenih plaćenih kilometara, odnosno 1.891,00 eura.

Finansijski nismo učestvovali “Kajakom proiv kancera”, ali smo, kao pravi domačini ugostili ove momke i nismo dozvolili da nas tek tko zaborave. Sledeći put kada se budu spuštali Dunavom, znamo da će sigurno svratiti i do nas.

A mi im želimo što više ovakvih akcija, za što brže iskorenjenje ove bolesti.

Link za članak  “Kajakom protiv kancera”

Autor: Sanja

 

 

Obilazak što više gradova, za što manje para

Živimo, trenutno, u takvoj sredini gde nam je sve skupo i nedostižno. Maštamo o dalekm i egzotičnim putovanjima, divimo se pojedincima koji putuju po svetu i kače fotografije po društvenim mrežama, a mi sa druge strane gledamo, uzdišemo i pitamo se, da li ćemo i mi napraviti od svog života avanturu koju čemo pamtiti do kraja života.

Insipiracija, za ovu malu egzotiku, su dva vrla mlada momka, iz Francuske,  koja su sa gumenim kajacima na naduvavanje,  vrećama za spavanje, krenuli niz Dunav, od Nemačke do Crnog mora.

Do sada nismo nikada imali tako mlade goste, na prvi pogled izgledaju kao da imaju po 15-16 godina. Oni su odlučili svoj rasput da provedu spuštajući se nizvodno, da upoznaju što više zemalja, kako kažu što više glavnih gradova na Dunavu, koje verovatno ne bi ni obilazili.

Njihov dnevni budžet je iznosio negde do 15 -20 eura dnevno. Hranu su kupovali tako, čim bi se smestili negde, odlazili do lokalaca, pitali za pijacu ili neko ko prodaje voće, povrće, ostatak što im je trebalo dokupljivali su u prodavnicama.  Kod nas su pristigli uoči Exita. Nisu imali pojma kakv je festival u pitanju. Uz objašnjenje da im je bitno samo da gledaju fudbalske utakmice gde su tih dana Francuzi igrali. Svhvativši da je ceo Grad Novi Sad u Exit fazonu i da vlada kolektivno ludilo, oni odluče da ostanu još koji dani da vide i to Srpsko čudo. Posle dva dana boravka na Exitu, vrlo iskreni, saopštili su da je ok, ali da im se ne svidja i da je bolje što nisu bili sva 4 dana. Naravno ukusi su različiti i o njima  ne treba raspravljati.

Ujutro su nastavili putovanje ka Beogradu i Crnom moru. Očekuje ih još minimum 30 dana veslanja. Nova poznanstva, novi narodi, novi gradovi. Exxit je ipak festival sa puno buke, a momci su u fazonu mira, titšine, reke i prirode.

Sanja

Decembar sa Francuzima

Da bih započela sledeću priču, moram da napravim uvod i ispričam priču iz decembra 2015.  Kao i svaki decembar, hladan i maglovit, ovaj je bio posebno nešto hladan oko Svetog Nikole. Sedim u toplom stanu, mobilni mi zvoni, očitava se čudan broj. Sa druge strane, čuje se muški glas, priča na engleskom, ali sa francuskim akcentom. Objašnjava mi da su dva njegova prijatelja kenula da veslaju Dunav od Nemačke pa dokle stignu, još u oktobru. Znači da su sada već na vodi skoro 2,5 meseca. Pita me, da li bih mogla da ih sačekam i da vidim da li  treba neka pomoć, bilo šta. Naravno,  ložili  smo pećku svaki dan na katamaranu. Da koliko toliko bude prijatno i toplo za naše goste kada stignu.

I stigli su. Promrzli i umorni. Zimski dani su kratki, ne može dugo da se vesla. Oko 17,oo već je mrak. Treba raspremiti šator i šta raditi do sutradan ujutro. Da je leto, veče proleti,  noći su toplije. Drugačije je.

Saša i Simon. Mladi Francuzi koji zbog posla kojim se bave nisu mogli ranije na godišnji. Odlučili su da krenu u avanturu iz Nemačke  i tada kada su započeli svoj spust, bilo je toplo, bilo je za kratak rukav. Pored naložene pećke uz kuvano vino i rakiju, dogovorili smo se da pozovemo Novosadsku tv ekipu da napravi reportažu o neobičnom poduhvatu. Intervju možete  ovde pogledati

Njih dvojica su ostala dva dana u Novom Sadu, ostavljajući kanu, kako bi mogli sledeće godine da nastave spust do Crnog mora.

Svoju avanturu na Dunavu su objavili na blogu. A taj blog je motivisao druga dva Francuza da krenu na put ka Crnom moru. O njima u sledećem postu.

Sanja