Svako se nekad u nešto ili nekog razočarao. Svima nam je poznat taj osećaj. Ovo je još jedna u nizu priča o gostima “Dunavskog raftinga“. Po povratku sa godišnjeg odmora, Vieriu su ukradena kola. Besan i ljut odlazi na posao, koji je upravo dobio. U pregovorima oko firminih kola, saznaje da će svaki dan morati ipak da ih vraća i da seda u svoja kola, koja trenutno nema i kilometrima vozi do kuće i tako svaki dan.
“Znate šta”, rekao je poslodavcu, “dajem otkaz. Vi me bukvalno prisiljavate da kupim kola, a ja to neću. Imam umesto novog automobila, da sednem na svoj bicikli i idem da vidim svet”. I tako je krenuo. Na ovom linku možete pogledati njegov prvi susret sa Dunavskim raftingom. I plovidbu na zalazak sunca u pravom “Italijanskom duhu”. LINK
Odlučio je da na rasklopljivom biciklu od Milana stigne do Tajlanda. Njegovo putovanje možete pratiti na Fb strani BiCicladi
I nisu samo ukradena kola bila motiv da krene u svoju avanturu. Skupilo se tu mnogo toga. I ljubavna priča sa ne lepim krajem. Ona se udala za drugog. Vieri ili Djovani ili Luidji kako smo ga zvali dok je boravio kod nas, odlučio je da okrene novi list, napuni baterije i da kad stigne na Tajland vidi šta će dalje.
Znam, mnogi su komentarisali, blago njemu on živi u Evroskoj Uniji i može kako hoće, ne brine se za posao, a mi….. Ali nećemo o tome.
Vieriu, Luidji ili Djovaniju, želimo srečan put i da se dokotrlja do svog krajnjeg cilja, a možda na svom putovanju i upozna baš TU pravu osobu.
Sanja
dunavskiraftingblog 