Maraton izdržljivosti

Prošle godine 2016. javlja mi se Mark Hines, Britanac i najavljuje mi svoj dolazak na SUP u (stand up paddle), dasci na kojoj stoji i vesla, medjutim kada se približio datum početka veslačke avanture, Mark mi piše, da ipak neće doći, pošto žuri da stigne na trku, tj. takmičenje u trčanju u pustinji Gobi. Zvuči malo čudno, ali sva sreća Google je tu i krenem da proučavam svog budućeg gosta, a o trci u pustinji, možete pročitati ovde http://www.markhines.org/Gobi-Desert-2016%283033610%29.htm 

Ove godine, kraj jula, sedim na Dunavu u društvu  Marka, visok, mršav, čupav, zarastao u ridju bradu, a ni svesna nisam šta je sve uradio u svom životu. Tog dana je duvao opasan vetar na Dunavu, dosta se mučio veslajući ka Novom Sadu.

Mark  je bio mrša kao tinejdžer te je zbog toga krenuo u teretanu, poradio na svojim kilogramima, dobio na težini (mada se to ni dan danas ne vidi) i tada se zaljubljuje u sportske nauke. Trenutno je na doktorskim studijama biomehanike. Inspiraciju za takmičeja, pogotovo ova na pesku u pustinjama, dobio je gledajući dokumentarni film Ben Fogle “Maraton na pesku” link za film OVDE

Prešao je tu trku i ne samo tu, trčao je  i po Amazonu, subarktiku, koji na granici sa Aljaskom, po Himalajima i širom Velike Britanije i Evrope.

Mark piše i objavljuje knjige, drži predavanja i seminare. Zahvaljujući njegovom strpljenju i ja sam po prvi put u životu stala na SUP i što je najbitnije uspela sam da veslam, a da se nisam prevrnula 😉 😉 Pošto sam ja veslala dasku, on je izrazio želju da vesla naš proizvod, ručno napravljen kanu, a o našem kanuu uskoro pšem.

O Marku može još mnogo da se piše, na ovoj veslačkoj avanturi putuje sam. Upozaje ljude i voli Srbiju. Saznala sam da je u Beogradu živeo tri godine, a to je već priča za sebe……

Ovo je njegova stranica www.markhines.org  

Danas mu je rodjendan, ekipa sa Dunava mu želi sve najbolje u avanturističkoj karijeri, da nadje devojku koja će imati stpljnja i snage da ga podržava u svim njegovim “ludostima”

Dopuna teksta – Mar je stigao do Crnog mora. Napisao je na svom Twiteru da je to jedna od najboljih stvari koju je ikad uradio.

Autor: Sanja

Tobi i Hugo

Dvadesetvogodi[nji Britanci Tobi i Hugo krenuli su u jednu od svojih prvih, velikih životnih avantura.  Tobi je istoričar. Završio je istoriju i medjunarodne odnose na Oksfordu. Voli skijanje, surfovanje i naravno kajak. Hugo studira Internacionalni menadžment u ugostiteljstvu, voli sve sportove na otvorenom, ali najviše od svega voli svoju sestru Torsie koja je jedan od glavnih motiva za ovaj izazov. Torsie ima Daunov sindrom i tokom života udruženje DSA  je pomogalo na mnogo načina, tako da je, kako Hugo kaže,  naš red da se na neki način oduži i njoj i udruženju DSA.

Na svom prvom veslačkom poduhvatu su upoznali Samjuel Brenkel iz Škotske o kome sam pisala. Ko želi da se podseti priče o Samjuelu evo linka  Džogiranje od Škotske do Crnog mora.

Cilj ovog putovanja je bilo da se prikupl novac  za udruženje DSA. Britanci Tobi i Hugo su nakon 54 dana, 19 sati i 10 minuta doveslali do Crnog mora. Ukupno su preveslali 2860 km.

Uplovljavanje iz Dunava  u Crno more bilo je veoma emocionalno. Fotografije su preuzete sa njihove FB stranice https://sv-se.facebook.com/tobyandhugokayakdanube/

Njihov blog  i galerija fotografija https://hugoandtobykayakthedanube.wordpress.com/pictures/

Autor: Sanja

 

 

 

 

 

 

Avion – kanu – avion

“Dunavskom raftingu” stiže mail od Ali, da li iznajmljujemo kanue?  Ako ih iznajmljujemo, oni bi uzeli na 2 dana. Nije problem, možete.  Sledeći mail da li bi im pomogla oko smeštaja u Slankamenu. Da, ni to nije problem. Nadjem na internetu privatne smeštaje, pozovem i dogovorim se sa vlasnikom, da par iz Londona, kanuom dolazi i treba im smeštaj. Da li mogu da organizujem povratak kanua iz Beograda ka Novom Sadu. Da, mogu. Pozovem Duleta iz Beograda, dogovorim se oko datuma i oko preuzimanja i vraćanja kanua.

Došla je i ta subota na red. Ujutro po dogovorenom vremenu, dolazim na katamaran i tamo skoro u isto vreme se pojavljuju dve devojke. Mom iznenadjenju nikad kraja. Kreće smeh.  Bila sam 100 % ubedjena da je Ali muškarac i da dolazi sa suprugom ili devojkom, ni u jednom trenutku mi na pamet nije palo da Ali može biti i ženkso ime. Hahahaha.

Uz kafu i kratko upoznavanje, saznam da one nikad pre nisu bile u Srbiji, nikad nisu veslale  po  Dunavu. I da planiraju posle spusta odmah nazad za London.

Iz Slankamena su mi se javile da su stigle i da je tog dana bio jači vetar, ali sve je bilo ok. Sutradan u Beogradu Dule ih čeka ispod Kalemegdana.

“Njih dve nisu skidale osmeh sa lica”, bio je Duletov komentar.

Devojke su odletele za London. Svaka im čast i sve čestitke na izboru “kako provesti vikend”.

Sanja