I mi konja za trku imamo!

Dunavski rafting u gostima ima uvek neobične, nesvakidašnje goste. Mi smo ih svrstali u tri grupe. Prva najbrojnija je ona koja je direktora poslala u …. i otisnula se niz Dunav, u kanuu ili kajaku, naravno. Druga je, da pogadjate, tužna ljubavna priča, gde je obično ONA njega ostavila, a on jadan, šta će, kreće niz Dunav da se oporavi i taj oporavak traje li traje…Naravno postoji i mix ove dve grupe 🙂

I sad ide treća grupa. Da li pogadjate koja je to grupa ljudi?

UMETNICI. Imaju vremena za sve, opušteni su do panja. Život životare, baš ih briga za sutra. Žive u sadašnjem trenutku u potpunosti. Jedan takav umentik nam je bio gost. Probao da vesla kanu. Nije mu pošlo za rukom, šta će umetnik je, ne barata baš sa veslom najbolje. Odustao umetnik od veslanja i odluči da zaplovi sa nama na posmatranje zalaska sunca.

Sunce zašlo, završili plovidbu, kad imamo šta i da čujemo.

Bransha Gautier, predstavlja ove godine našu zemlju, Srbiju, video instalacijom, na Internacionalnom Pekinškom Biennalu, koji će se održati u Nacionalnom Muzeju Kineske Umetnosti od 28. avgusta do 23. sept. 2019. a učestvuje i na Simpozijumu 29. avgusta sa radom na temu “Šarenoliki Svet i zajednička budućnost” što je ujedno i tema ovogodišnjeg osmog po redu Pekinškog Biennala. Rekoh ja, da i mi konja za trku imamo! Koliko osoba poznajete da su ovo uspele u životu?

Inače Bransha je multimedijalni umetnik koja ima iza sebe oko 70 internacionalnih izložbi, filmskih festivala, seminara itd.

vibrance overload event bransha gautier and eric cabales

Njeni radovi koji sežu od slikarstva preko fotografije do filma mogu se naći u mnogobrojnim privatnim i stalnim postavkama kao sto su: Henan Art Museum- Zhengzhou/ China, Museu Brasileiro da Escultura – São Paulo/ Brazil, Rashid Diab Art Center- Khartoum/ Sudan, Kyoto Municipal Museum – Japan.

Neke publikacije i nagrade:

2018 Nagrada za film „EEC Vibrance Overload“- Sarajevo Fashion Film Festival

2018 Video Instalacija – 18th Asian Art Biennale, Dhaka / Bangladesh

2018 El ritmo de las calles – Museo Qorikancha, Cusco / Peru

2018 „Where is home?“ Videomedeja – Muzej Savremene Umetnosti Vojvodina, Novi Sad / Srbija

2018 “Topics of the day”, Water Museum, Coimbra/ Portugal

2017 “Antiwar” Academic Seminar- Ahjung Museum of Art & History – Seoul / Korea

2017 Magical Mind TV Presentation- Townhall Gallery, Havana / Cuba

2015 Gogyoshi Art Project – Haegeumgang Museum & Art Lee Museum/ South Korea

2013/14 Participation with several colorings in Anton Corbijn‘s Video Project for Depeche Mode “Delta Machine” World Tour

2013 3rd place at DM Fan Exhibition by Deutsche Telekom AG

2013 Art Conference at the World Festival of Arts for Peace – Uba (MG), Brazil

 

Ukoliko Vam je potrebno jos informacija, slobodno je možete kontaktirajte na office@bransha.com

vibrance overload event bransha gautier and eric cabales

Facebook – Magical MInd TV

YouTube -Magical MInd TV

Instargram -magicalmindtv

Autor: Sanja

 

Tobi i Hugo

Dvadesetvogodi[nji Britanci Tobi i Hugo krenuli su u jednu od svojih prvih, velikih životnih avantura.  Tobi je istoričar. Završio je istoriju i medjunarodne odnose na Oksfordu. Voli skijanje, surfovanje i naravno kajak. Hugo studira Internacionalni menadžment u ugostiteljstvu, voli sve sportove na otvorenom, ali najviše od svega voli svoju sestru Torsie koja je jedan od glavnih motiva za ovaj izazov. Torsie ima Daunov sindrom i tokom života udruženje DSA  je pomogalo na mnogo načina, tako da je, kako Hugo kaže,  naš red da se na neki način oduži i njoj i udruženju DSA.

Na svom prvom veslačkom poduhvatu su upoznali Samjuel Brenkel iz Škotske o kome sam pisala. Ko želi da se podseti priče o Samjuelu evo linka  Džogiranje od Škotske do Crnog mora.

Cilj ovog putovanja je bilo da se prikupl novac  za udruženje DSA. Britanci Tobi i Hugo su nakon 54 dana, 19 sati i 10 minuta doveslali do Crnog mora. Ukupno su preveslali 2860 km.

Uplovljavanje iz Dunava  u Crno more bilo je veoma emocionalno. Fotografije su preuzete sa njihove FB stranice https://sv-se.facebook.com/tobyandhugokayakdanube/

Njihov blog  i galerija fotografija https://hugoandtobykayakthedanube.wordpress.com/pictures/

Autor: Sanja

 

 

 

 

 

 

Kaktus i buduća mlada

Organizatorka ove devojačke večeri se maksimalno trudila da svima ugodi i da organizuje veče, koje treba da se pamti, ali po lepom, naravno. U toj ženskoj ekipi, sve devojke su bile već udate, samo je ostala još jedna, kojoj pripremaju iznenadjenje.

Jedna od devojaka nosila je kutiju, malo nervozna i govorila “oni ne smeju da se dodituju”. Više puta u vrlo kratkom vremenu, čujem “ne smeju da se dodiruju” i nemam pojma o čemu se radi. Kada smo spakovali kutiju u frižider, znatiželjno sam pitala o čemu je reč. I tada mi je bilo jasno. Bili su to “cupcakes” i to u obliku kaktusa, aloja vere i čuvar kuće. Bili su veoma osetljivi, zbog same dekoracije, a i od smese od koje se prave.  Buduća mlada, kojoj su bili namenjeni “kaktusi” prosto ih obožava.

Plovili smo u susret zalasku sunca.

Pre nego što će sunce da zadje, podelili su se “kaktusi” i buduća mlada je ostala bez teksta.  Njen izraz lica govori sve.

Taman, kada smo mislili da je sve gotovo sa iznenadjenjima, pošto su se i poklončići podelili, usledilo je još jedno. Devojke su se potpisivale na papir i ubacile u dekorativnu flašu, koja je trebala da se baci u Dunav.

Želja je bila zamišljena ispod mosta i flaša je bačena.

Budućoj mladoj želimo srećan i berićetan brak.

I da ne zaboravim, najbitnije, za ekipu “Dunavskog raftinga” su bila angažovana dva ženska mornara.

Autor: Sanja

Svetski šampion i to 5 puta

Januar. Hladno. Na Dunavu nigde nikog.

Neki vikend ritual postoji u našim životima, kod nekog je obilazak centra, a kod nekog šetnja pored Dunava. Dunav je lep u svako doba godine.

Verovatno sam tog dana i trebala da šetam pored obale. Nizvodno, nama u susret se pojavljuje kajak, dvosed. Crven i moćan. Kako se približavao, vidimo ozarena lica. Sjaj u očima koji ne može da se opiše. Srećni ljudi, nasmejani. Deluju kao da apslutno u svom životu nemju ni jedan jedini problem. Mašemo im i zovemo ih da pridju bliže.

Ispostavilo se da je mlad bračni par iz Nemačke, krenuo da se spušta Dunavom. Kao i sve kajakše i kanuiste koje sretnemo na vodi, pozovemo ih, naravno ako žele, da prenoće kod nas na katamaranu.

Nemci su se prijatno iznenadili. Pristali su. I zamolili, da ih uputim ka centru. Bili su mi jako slatki. Slatki u smislu, da nisu skidali osmeh sa lica, onaj osmeh kao kada je dete srećno, jer ste mu dali ono što je ono najviše želelo.

Prošetali smo do centra, pokazala im Novi Sad. Sutradan su nastavili da veslaju dalje.

Posle dva meseca na facebooku dobijem zahtev za prijateljstvo. Ispostavi se da je devojka koja je veslala u crvenom kajaku. Prihvatim i pogledam profil. Tog trenutka se na mom licu pojavio osmeh, onakav osmeh koji su ona i njen suprug imali na Dunavu. Corrina Hein je prvakinja sveta i to pet puta u umetničkom bicikliranju, u zatvorenom prostoru, a sedam puta nemački prvak. Vozi i monocikl.

WOW, kakva čast. Da sam znala tražila bih i autogram, a ovako imam samo fotografije, čak ni ja nisam na njima. HAHAHA. I dalje ne skidam osmeh sa lica.

Corinna Biethan devojačko Hein postala je prva žena koja je došla do čarobnog rezultata 180 bodova na Svetskom prvenstvu link

I Wikipedija piše o njoj, evo linka.

Autor: Sanja

Veslačka mini svadba

Svaka proslava je za pamćenje, pogotovo  svadbe. Ova naša svadba sa Dunava sigurno će biti jedna od nezaboravnih.

Budući mladenci su izrazili želju da svoj dan za pamćenje ovekoveče veslanjem, a nakon sklopljenog braka da se otisnu na plovidbu na zalazak sunca.

Stariji gosti su ostali na katamaranu da uživaju u plovidbi,  prirodi i lepotama Dunava.

Plovilo se do Mačkovog spruda, gde se napravila mala pauza za kupanje i šetanje po sprudu.

Po povratku sa veslanja, kao što i dolikuje, gosti su se presvukli, sredili za jedan od najuzbudljivijih trenutaka u životu.

Matičarka proverava da li je na dobrom mestu i prstom pokazuje da li treba da sidje do Dunava.

I posle izgovorenog “DA”, zaplovili smo opet, ovog puta u suton.

Autor: Sanja

MARUŠKA

Sunčan decembarski dan na Dunavu.

Kapetan: “Kupio sam neku klopu, možemo ručati”, i odlazi po nju. “Ha, ipak nećemo ručati, upravo sam naleteo na miša”. Smeh.

Ja: “HAHAHA, to mora da je neki fini miš iz Austrije koji se odomačio.”

“Kako misliš iz Austrije?” pita kapetan, bacajući ostatke hrane u Dunav.

“Pa lepo, sečas se da nam je u gostima pre manje od mesec dana bila Maruška, koja je svoje putovanje započela iz Linca”.

Maruška je devojka iz Praga, koja je završila master studije iz Umetnosti i zaputila se u realizaciju svog umetničkog projekta. Malim brodićem, motor marke Johnson 2, krenula je da se spušta Dunavom od Linza do Beograda. Putovala je 45 dana i po kiši i po suncu. Sedela je maksimalno do pet sati i od jakog zvuka motora, nije mogla duže da izdrži. Na ovom linku se sami uverite kakav je zvuk u pitanju.

Maruška nam je bila u gostima tri dana, spavala je na katamaranu, dok su se njene stvari sušile okolo naokolo. U pričama sa Dunava i dogodovštinama, rekla nam je da sa njom putuje jedan pauk i jedan miš.

Kada sam je kontaktirala i rekla da smo danas ceo dan mislili na nju i da smo našli malog miša, jako se izvinjavala i rekla da su i naši drugari iz Beograda, kod kojih je odsela na Savi, posle njenog gostovanja pronašli miša. Izgleda da Maruška nije imala samo jednog slepog putnika.

Da li su miševi prezimili zimu, videćemo, pošto Maruška svoje putovanje iz Beograda, nastavlja ove godine 2017. ka Crnom moru.

Maruška sa Sanjom

Autor: Sanja