Beg od stvarnosti

Tokom cele godine, isplovljavamo na posmatranje Zalaska sunca na “Novosadskoj kapiji” u zavisnosti od meseca koji je u pitanju, vreme isplovljavnja se pomera, kao i vreme zalaska. Svaki zalazak je poseban ili nas opusti ili nas napuni novom i pozitivnom energijom.

Jesenji i zimski zalasci su posebno interesantni. Uz peć na drva i kuvano vino, plovimo po Dunavu koji je ravan kao ogledalo. Lišće koje menja boju, opada i postaje golo.

Na mnogobrojne upite, da li plovimo samo vikendom ili da li plovimo samo leti, mi odgovaramo da plovimo od 31. decembra, pa od 1. januara opet. Jednostavno volimo Dunav u svim godišnjim dobima. Naravno kada je košava, neka vremenska nepogoda ili kada plutaju sante leda – ne plovimo.

Ako se odlučite da plovite sa nama, bio to hladniji ili topliji mesec, doživećete beg od stvarnosti, beg  od svakodnevne žurbe i jurnjave, jednostavno ćete se opustiti i preupstiti Dunavu.

Vidimo se na Dunavu,

Sanja

Svetski šampion i to 5 puta

Januar. Hladno. Na Dunavu nigde nikog.

Neki vikend ritual postoji u našim životima, kod nekog je obilazak centra, a kod nekog šetnja pored Dunava. Dunav je lep u svako doba godine.

Verovatno sam tog dana i trebala da šetam pored obale. Nizvodno, nama u susret se pojavljuje kajak, dvosed. Crven i moćan. Kako se približavao, vidimo ozarena lica. Sjaj u očima koji ne može da se opiše. Srećni ljudi, nasmejani. Deluju kao da apslutno u svom životu nemju ni jedan jedini problem. Mašemo im i zovemo ih da pridju bliže.

Ispostavilo se da je mlad bračni par iz Nemačke, krenuo da se spušta Dunavom. Kao i sve kajakše i kanuiste koje sretnemo na vodi, pozovemo ih, naravno ako žele, da prenoće kod nas na katamaranu.

Nemci su se prijatno iznenadili. Pristali su. I zamolili, da ih uputim ka centru. Bili su mi jako slatki. Slatki u smislu, da nisu skidali osmeh sa lica, onaj osmeh kao kada je dete srećno, jer ste mu dali ono što je ono najviše želelo.

Prošetali smo do centra, pokazala im Novi Sad. Sutradan su nastavili da veslaju dalje.

Posle dva meseca na facebooku dobijem zahtev za prijateljstvo. Ispostavi se da je devojka koja je veslala u crvenom kajaku. Prihvatim i pogledam profil. Tog trenutka se na mom licu pojavio osmeh, onakav osmeh koji su ona i njen suprug imali na Dunavu. Corrina Hein je prvakinja sveta i to pet puta u umetničkom bicikliranju, u zatvorenom prostoru, a sedam puta nemački prvak. Vozi i monocikl.

WOW, kakva čast. Da sam znala tražila bih i autogram, a ovako imam samo fotografije, čak ni ja nisam na njima. HAHAHA. I dalje ne skidam osmeh sa lica.

Corinna Biethan devojačko Hein postala je prva žena koja je došla do čarobnog rezultata 180 bodova na Svetskom prvenstvu link

I Wikipedija piše o njoj, evo linka.

Autor: Sanja

MARUŠKA

Sunčan decembarski dan na Dunavu.

Kapetan: “Kupio sam neku klopu, možemo ručati”, i odlazi po nju. “Ha, ipak nećemo ručati, upravo sam naleteo na miša”. Smeh.

Ja: “HAHAHA, to mora da je neki fini miš iz Austrije koji se odomačio.”

“Kako misliš iz Austrije?” pita kapetan, bacajući ostatke hrane u Dunav.

“Pa lepo, sečas se da nam je u gostima pre manje od mesec dana bila Maruška, koja je svoje putovanje započela iz Linca”.

Maruška je devojka iz Praga, koja je završila master studije iz Umetnosti i zaputila se u realizaciju svog umetničkog projekta. Malim brodićem, motor marke Johnson 2, krenula je da se spušta Dunavom od Linza do Beograda. Putovala je 45 dana i po kiši i po suncu. Sedela je maksimalno do pet sati i od jakog zvuka motora, nije mogla duže da izdrži. Na ovom linku se sami uverite kakav je zvuk u pitanju.

Maruška nam je bila u gostima tri dana, spavala je na katamaranu, dok su se njene stvari sušile okolo naokolo. U pričama sa Dunava i dogodovštinama, rekla nam je da sa njom putuje jedan pauk i jedan miš.

Kada sam je kontaktirala i rekla da smo danas ceo dan mislili na nju i da smo našli malog miša, jako se izvinjavala i rekla da su i naši drugari iz Beograda, kod kojih je odsela na Savi, posle njenog gostovanja pronašli miša. Izgleda da Maruška nije imala samo jednog slepog putnika.

Da li su miševi prezimili zimu, videćemo, pošto Maruška svoje putovanje iz Beograda, nastavlja ove godine 2017. ka Crnom moru.

Maruška sa Sanjom

Autor: Sanja

 

 

Decembar sa Francuzima

Da bih započela sledeću priču, moram da napravim uvod i ispričam priču iz decembra 2015.  Kao i svaki decembar, hladan i maglovit, ovaj je bio posebno nešto hladan oko Svetog Nikole. Sedim u toplom stanu, mobilni mi zvoni, očitava se čudan broj. Sa druge strane, čuje se muški glas, priča na engleskom, ali sa francuskim akcentom. Objašnjava mi da su dva njegova prijatelja kenula da veslaju Dunav od Nemačke pa dokle stignu, još u oktobru. Znači da su sada već na vodi skoro 2,5 meseca. Pita me, da li bih mogla da ih sačekam i da vidim da li  treba neka pomoć, bilo šta. Naravno,  ložili  smo pećku svaki dan na katamaranu. Da koliko toliko bude prijatno i toplo za naše goste kada stignu.

I stigli su. Promrzli i umorni. Zimski dani su kratki, ne može dugo da se vesla. Oko 17,oo već je mrak. Treba raspremiti šator i šta raditi do sutradan ujutro. Da je leto, veče proleti,  noći su toplije. Drugačije je.

Saša i Simon. Mladi Francuzi koji zbog posla kojim se bave nisu mogli ranije na godišnji. Odlučili su da krenu u avanturu iz Nemačke  i tada kada su započeli svoj spust, bilo je toplo, bilo je za kratak rukav. Pored naložene pećke uz kuvano vino i rakiju, dogovorili smo se da pozovemo Novosadsku tv ekipu da napravi reportažu o neobičnom poduhvatu. Intervju možete  ovde pogledati

Njih dvojica su ostala dva dana u Novom Sadu, ostavljajući kanu, kako bi mogli sledeće godine da nastave spust do Crnog mora.

Svoju avanturu na Dunavu su objavili na blogu. A taj blog je motivisao druga dva Francuza da krenu na put ka Crnom moru. O njima u sledećem postu.

Sanja