dunavskiraftingblog

Team building

Neću puno da filozofiram o Team buildingu. Psiholozi i danas moderni couchevi pišu o tome. Ovako on izgleda kod nas, na vodi. Ono što Dunavski rafting radi, a za sada je jedini u Srbiji, može se reči i u okolini, da sa katamaranom “Plivajuće ostrvo” prati veslače koji veslaju.

Naši gosti se okupljaju na špicu Ribarskog ostrva gde započinje uzvodna plovidba. U pitanju je izletnički brodić, katamaranskog tipa (13x6m). Trup je od čelika, a paluba od drveta vrbe. Pokreću ga dva četvorotaktna vanbrodska motora koja su u krutoj vezi.

Dok plovimo, šefovi departmana, direktori imaju malu prezentaciju o njihovim poslovnim uspesima i realizovanim projektima.

Sledi mala pauza za doručak, a kasnije i ručak.

U medjuvremenu stižemo do “Ljubavnog ostrva”, grupa ostrvaca na Dunavu, koja se vide kada je niži vodostaj. Postoji vrlo malo fotografija iz ptičije perspektive, pa koristim sliku sa google maps da vam dočaram ostrvca.

Sad sledi onaj najlepši i najuzbudljiviji momenat. Naši gosti dobijaju obuku u veslanju. Deli se oprema za bezbednost na vodi i grupa se deli u parove, ko će sa kim da vesla.

Ovde nema mesta panici. Kanui su stabilni, rekreativni, a težina veslanja je veoma laka, pošto se vesla nizvodno.

Srećnih lica u kanuima ima mnogo. Ima i mnogo fotografija.

Ako vam se svidela ova foto priča, prosledite vašim direktorima, dodjite da probate Dunav na način kako to samo “Dunavski rafting” radi. I da ne zaboravim, RAFTINGA NA DUNAVU NEMA, mi se samo tako zovemo.

Autor: Sanja

Tobi i Hugo

Dvadesetvogodi[nji Britanci Tobi i Hugo krenuli su u jednu od svojih prvih, velikih životnih avantura. Tobi je istoričar. Završio je istoriju i medjunarodne odnose na Oksfordu. Voli skijanje, surfovanje i naravno kajak. Hugo studira Internacionalni menadžment u ugostiteljstvu, voli sve sportove na otvorenom, ali najviše od svega voli svoju sestru Torsie koja je jedan od glavnih motiva za ovaj izazov. Torsie ima Daunov sindrom i tokom života udruženje DSA je pomogalo na mnogo načina, tako da je, kako Hugo kaže, naš red da se na neki način oduži i njoj i udruženju DSA.

Na svom prvom veslačkom poduhvatu su upoznali Samjuel Brenkel iz Škotske o kome sam pisala. Ko želi da se podseti priče o Samjuelu evo linka Džogiranje od Škotske do Crnog mora.

Cilj ovog putovanja je bilo da se prikupl novac za udruženje DSA. Britanci Tobi i Hugo su nakon 54 dana, 19 sati i 10 minuta doveslali do Crnog mora. Ukupno su preveslali 2860 km.

Uplovljavanje iz Dunava u Crno more bilo je veoma emocionalno. Fotografije su preuzete sa njihove FB stranice https://sv-se.facebook.com/tobyandhugokayakdanube/

Njihov blog i galerija fotografija https://hugoandtobykayakthedanube.wordpress.com/pictures/

Autor: Sanja

Kaktus i buduća mlada

Organizatorka ove devojačke večeri se maksimalno trudila da svima ugodi i da organizuje veče, koje treba da se pamti, ali po lepom, naravno. U toj ženskoj ekipi, sve devojke su bile već udate, samo je ostala još jedna, kojoj pripremaju iznenadjenje.

Jedna od devojaka nosila je kutiju, malo nervozna i govorila “oni ne smeju da se dodituju”. Više puta u vrlo kratkom vremenu, čujem “ne smeju da se dodiruju” i nemam pojma o čemu se radi. Kada smo spakovali kutiju u frižider, znatiželjno sam pitala o čemu je reč. I tada mi je bilo jasno. Bili su to “cupcakes” i to u obliku kaktusa, aloja vere i čuvar kuće. Bili su veoma osetljivi, zbog same dekoracije, a i od smese od koje se prave. Buduća mlada, kojoj su bili namenjeni “kaktusi” prosto ih obožava.

Plovili smo u susret zalasku sunca.

Pre nego što će sunce da zadje, podelili su se “kaktusi” i buduća mlada je ostala bez teksta. Njen izraz lica govori sve.

Taman, kada smo mislili da je sve gotovo sa iznenadjenjima, pošto su se i poklončići podelili, usledilo je još jedno. Devojke su se potpisivale na papir i ubacile u dekorativnu flašu, koja je trebala da se baci u Dunav.

Želja je bila zamišljena ispod mosta i flaša je bačena.

Budućoj mladoj želimo srećan i berićetan brak.

I da ne zaboravim, najbitnije, za ekipu “Dunavskog raftinga” su bila angažovana dva ženska mornara.

Autor: Sanja

Svetski šampion i to 5 puta

Januar. Hladno. Na Dunavu nigde nikog.

Neki vikend ritual postoji u našim životima, kod nekog je obilazak centra, a kod nekog šetnja pored Dunava. Dunav je lep u svako doba godine.

Verovatno sam tog dana i trebala da šetam pored obale. Nizvodno, nama u susret se pojavljuje kajak, dvosed. Crven i moćan. Kako se približavao, vidimo ozarena lica. Sjaj u očima koji ne može da se opiše. Srećni ljudi, nasmejani. Deluju kao da apslutno u svom životu nemju ni jedan jedini problem. Mašemo im i zovemo ih da pridju bliže.

Ispostavilo se da je mlad bračni par iz Nemačke, krenuo da se spušta Dunavom. Kao i sve kajakše i kanuiste koje sretnemo na vodi, pozovemo ih, naravno ako žele, da prenoće kod nas na katamaranu.

Nemci su se prijatno iznenadili. Pristali su. I zamolili, da ih uputim ka centru. Bili su mi jako slatki. Slatki u smislu, da nisu skidali osmeh sa lica, onaj osmeh kao kada je dete srećno, jer ste mu dali ono što je ono najviše želelo.

Prošetali smo do centra, pokazala im Novi Sad. Sutradan su nastavili da veslaju dalje.

Posle dva meseca na facebooku dobijem zahtev za prijateljstvo. Ispostavi se da je devojka koja je veslala u crvenom kajaku. Prihvatim i pogledam profil. Tog trenutka se na mom licu pojavio osmeh, onakav osmeh koji su ona i njen suprug imali na Dunavu. Corrina Hein je prvakinja sveta i to pet puta u umetničkom bicikliranju, u zatvorenom prostoru, a sedam puta nemački prvak. Vozi i monocikl.

WOW, kakva čast. Da sam znala tražila bih i autogram, a ovako imam samo fotografije, čak ni ja nisam na njima. HAHAHA. I dalje ne skidam osmeh sa lica.

Corinna Biethan devojačko Hein postala je prva žena koja je došla do čarobnog rezultata 180 bodova na Svetskom prvenstvu link

I Wikipedija piše o njoj, evo linka.

Autor: Sanja

Motivacije

Zašto se ljudi spuštaju Dunavom?

Koji je njihov motiv? Odakle hrabrost, pogotovo kod onih koji nikada pre nisu seli u kanu i ništa ne znaju o Srbji, a većina ih se plaši?

“Dunavski rafting” je proteklih nekoliko godina ugostio te ljude. O nekima smo pisali, neki su se zadržali kratko, neki duže.

Ova dva momka iz Francuske su preveslali Dunav. David, profesor engleskog jezika koji nikad nije veslao i Oliver, inženjer po profesiji. Oni su veslali od Inglštada, Nemačka do Crnog mora. Njihov motiv je skupiti što više novaca i tako omogućiti, a i finansijski učestvovati u nekim malim istraživanjim. Kojim? Zašto? Odgovor je glasio, zato što su direktno ili indirektno bili okruženi osobama koje su obolele od kancera.

Na svom sajtu https://sites.google.com/site/kclecancer/home/home su napisali, da bi bili srećni, da se uplati 1 cent po pedjenom kilometru. A presrećni, ako bi se uplatio bar 1 euro. Skupili su oko 77% predvidnjenih plaćenih kilometara, odnosno 1.891,00 eura.

Finansijski nismo učestvovali “Kajakom proiv kancera”, ali smo, kao pravi domačini ugostili ove momke i nismo dozvolili da nas tek tko zaborave. Sledeći put kada se budu spuštali Dunavom, znamo da će sigurno svratiti i do nas.

A mi im želimo što više ovakvih akcija, za što brže iskorenjenje ove bolesti.

Link za članak “Kajakom protiv kancera”

Autor: Sanja

Ideja!

Jutro. Ranac spakovan. U njemu hrana i voda. Društvo je na okupu. Kanui su iznajmljeni. Krećemo za Bačku Palanku.

Mala, ali odabrana ekipa odlučila je da dan provede na Dunavu, spuštajući se od Bačke Palanke do Novog Sada. Ovde je tekst suvišan, fotografje govore sve.

I kada je tako topao i sunčan dan, cvrkut ptica, zvuk vesla u vodi, vi onda spustite samo malo kapke, ali samo malo.

Hvala Igoru Dolinaj na zabeleženim momentima

Autor: Sanja

Džogiranje od Škotske do Crnog mora

Da li ste se nekad interesovali za preplivavanje kanala Lamanš? Ne znam za vas, ali ja iskeno, nisam nikad. Samuel mi je objasnio. Treba da prodješ odredjene pripreme, talasi su visoki, struje su jake, dok preplivavaš ne dobijaš nikakve informacije gde si, koliko si preplivao, niti koliko ti je još ostalo do cilja. Takmičenja postoje u više kategorija jednosmerna, dvosmerna, trosmerna. Voda je brutalno hladna.

Ovo je Samjuel Brenkel iz Škotske. Momak koji je prvi put preplivavajući kanal Lamanš, bio dikvalifikovan pošto je dodirnuo ivicu čamca kada je pokušao da dodje do flašice sa vodom. Od opreme dozvoljen je samo kupaći i naočare, a kanal je jedan od najprometnijih po pitanju plovila. Džungla na vodi.

On ne samo što je iz drugog puta preplivao Lamanš, nego je u junu 2016. godine odlučio da predje triatlon koji se zove

“DŽOGIRAJ DO CRNOG MORA”

http://www.jogtotheblacksea.com/, a u stvari džogiranja ili trčanja uopšte nema. Prva faza ove neobične discipline je vožnja bicikla, druga preplivavanje kanala Lamaš i treća veslanje kajaka od Nemačke do Crnog mora. Na svom “džoging”putu je svratio i do nas. Ugostili smo ga, kao i sve putnike namernike koji se spuštaju Dunavom.

Ako želite da pročitate kakav je Samuelov prvi kontakt sa Novim Sadom i kako je preplivao Dunav (tritlonac me čekao, ja kasnila i on da prekrati svoje vreme prepliva Dunav, naravučenije, nemoj kasniti, može ljudima svašta pasti na pamet), evo linka klikom za prvi dan u Novom Sadu.

Od Škotske je ukupno prošao kroz 14 zemalja i 5000 km. Fotografija je preuzeta sa Samuelove FB stranice. Crno more je osvojeno. Čestitamo.

Posle na googlu pročitam gospodin iz Niša, Saša Djordjević, preplivao Lamanš, jedini Srbin, doduše nisam računala ex YU, gde je još bilo plivača koji su u medjuvremenu promenili državljanstvo.

Autor: Sanja

Veslačka mini svadba

Svaka proslava je za pamćenje, pogotovo svadbe. Ova naša svadba sa Dunava sigurno će biti jedna od nezaboravnih.

Budući mladenci su izrazili želju da svoj dan za pamćenje ovekoveče veslanjem, a nakon sklopljenog braka da se otisnu na plovidbu na zalazak sunca.

Stariji gosti su ostali na katamaranu da uživaju u plovidbi, prirodi i lepotama Dunava.

Plovilo se do Mačkovog spruda, gde se napravila mala pauza za kupanje i šetanje po sprudu.

Po povratku sa veslanja, kao što i dolikuje, gosti su se presvukli, sredili za jedan od najuzbudljivijih trenutaka u životu.

Matičarka proverava da li je na dobrom mestu i prstom pokazuje da li treba da sidje do Dunava.

I posle izgovorenog “DA”, zaplovili smo opet, ovog puta u suton.

Autor: Sanja

MARUŠKA

Sunčan decembarski dan na Dunavu.

Kapetan: “Kupio sam neku klopu, možemo ručati”, i odlazi po nju. “Ha, ipak nećemo ručati, upravo sam naleteo na miša”. Smeh.

Ja: “HAHAHA, to mora da je neki fini miš iz Austrije koji se odomačio.”

“Kako misliš iz Austrije?” pita kapetan, bacajući ostatke hrane u Dunav.

“Pa lepo, sečas se da nam je u gostima pre manje od mesec dana bila Maruška, koja je svoje putovanje započela iz Linca”.

Maruška je devojka iz Praga, koja je završila master studije iz Umetnosti i zaputila se u realizaciju svog umetničkog projekta. Malim brodićem, motor marke Johnson 2, krenula je da se spušta Dunavom od Linza do Beograda. Putovala je 45 dana i po kiši i po suncu. Sedela je maksimalno do pet sati i od jakog zvuka motora, nije mogla duže da izdrži. Na ovom linku se sami uverite kakav je zvuk u pitanju.

Maruška nam je bila u gostima tri dana, spavala je na katamaranu, dok su se njene stvari sušile okolo naokolo. U pričama sa Dunava i dogodovštinama, rekla nam je da sa njom putuje jedan pauk i jedan miš.

Kada sam je kontaktirala i rekla da smo danas ceo dan mislili na nju i da smo našli malog miša, jako se izvinjavala i rekla da su i naši drugari iz Beograda, kod kojih je odsela na Savi, posle njenog gostovanja pronašli miša. Izgleda da Maruška nije imala samo jednog slepog putnika.

Da li su miševi prezimili zimu, videćemo, pošto Maruška svoje putovanje iz Beograda, nastavlja ove godine 2017. ka Crnom moru.

Maruška sa Sanjom

Autor: Sanja

Travelxp na Dunavu

Da mi je neko rekao da ću se pojaviti i imati ulogu u turističkom kablovskom kanalu koji se emituje u preko 50 miliona domaćinstava širom sveta, ne bih mu verovala. Izgleda da za sve postoji “nikad se ne zna” pa ćete uskoro moći da me gledate u emisiji “Backpack”.

TRAVELXP HD kanal o putovanjima iz Indije čiji se program emituje ne samo u 50.000.000,oo domaćinstava širom sveta, na redovnim avionskim linijama i na pet satelitskih kanala, bio je u Novom Sadu, na Dunavu, gde sam ja bila domaćin. Kako je došlo do toga, sledi kratka priča.

Kao i svake godine u saradnji sa Turisitčkom organizacijom Novog Sada, “Dunavski rafting” se predstavio na Sajmu turizma u Beogradu. Imali smo svoj pult, opremljen sa flajerima, katalozima. Sajam, gužve, obnavljanje kontakata, pozdravljanje sa ljudima koje možda vidite od sajma do sajma.

U gužvi se pojavljuje Slavica predstavnik i organizator, može se u šali reći “krivac” za ovaj dogadjaj, sa gospodinom iz Indije, direktorom Travelxp HD kanala. Objasnila je njihov plan, a to je boravak u Srbiji sa TV ekipom, koji bi trajao oko tri nedelje, kompletna podrška od strane turističkih organizacija, a posebno od Turističke organizacije Srbija. Indijci žele da naprave ne samo reportažu već i “doživlaj neistražene destinacije na sve moguće načine”, kako njihov slogan kaže “See More. Xplore More” (Vidi više. Istraži više).

Meni se ova priča veoma svidela i u ime “Dunavskog raftinga” sam ponudila celodnevni boravak na Dunavu, što podrazumeva plovidbu sa uključenim ručkom i spavanjem, veslanje sa obukom. Sajam je bio u februaru, do polovine avgusta smo i zaboravili šta se sve dešavalo, do momenta kada je zazvonio telefon. Slavica, organizator se javila. Ekipa iz Indije dolazi za tri dana.

Proveli su sa nama ceo dan na Dunavu. Plovili smo. Veslalo se. Snimali smo. Emisija koja se snima je “Backpack” i u svakoj epizodi voditeljka je druga devojka. U ovoj epizodi to je bila Heder (Heather Jayne), iz Velike Britanije koju kamera jednotsavno, obožava. Prvi put je bila u Srbiji, prvi put je posetila Dunav i prvi put je veslala kanu.