kajak – dunavskiraftingblog

Prva žena kajakom od Nemačke do Australije

Jedno veče dolazi Juga i dovodi Sendy Robson, ona nam priča šta je naumila. Mi je slušamo, u neverici, prosto cela priča deluje nestvarno.

Na fotografiji desno Jugoslav Rudović sa Sandy Robson i Ćirom, 2011

Krenula je sama, kajakom iz Nemačke, spušta se Dunavom ka Crnom moru i onda nastavlja Mediteranom ka Indiji pa onda ka Australiji i to sve po uzoru na Nemca, Oskara Speka, koji je 1939. godine krenuo na svoje životno putovanje.

A ko je Nemac Oskar Spek?

Ekipa “Dunavski raftimg” sa Sandy Robson, 2011

Oskar je rodjen 1907. godine. U Hamburgu u fabrici u kojoj je radio, ostaje bez posla. Bio je zaljubljenik u kajak i prirodu. Odlučio je da se spušta Dunavom do Kipra i tamo se zaposli u rudnicima bakra. Preko pisama je bio u kontaktu sa braćom i prijateljima, čuvao ih je, da bi na kraju svog putovanja napisao knjigu.

Fotografija je preuzete sa google images Oskar Speck

Na Kipru je shvatio da ga više zanima veslanje, nego crnčenje u rudnicima i da želi da uradi nešto mnogo veće za istoriju. Odlučio je da ide ka Sirji i da iskuša sreću u veslanju reke Eufrat. Pošto mu se razbio kajak, dok je čekao drugi, razboleo se od malarije, koja će ga pratiti tokom celog putovanja. Veslao je Bengalski zaliv, spuštao se duž istočne Indije sve do Papa Nove Gvineje. Monsuni i malarija su ga usporavali tokom putovanja.

Fotografije su preuzete sa google images Oskar Speck

Do obale Australije doveslao je 1939. te godine gde su ga dva pukovnika dočekala, čestitala na poduhvatu i uhapsila. Vodio se kao neprijatelj i bio prebačen u logorski kamp. Oskar je preminuo 1995. godine u 88 godini života. “Svugde gde sam otišao bio sam okružen mnoštvom ljudi”, rekao je u retkom intervjuu. “Niko nikada pre nije video ovu vrstu kajaka, ali 1932. godine nisam imao pojma da ću završiti u Australiji.”

Sandy Robson je prošle, 2016 te u novembru završila svoju životnu ekspediciju. Veslala je pet i po godina od Nemačke do Australije i ovog novembra 2017 te proglašena je kao najbolja sportiskinja u kategoriji kajakašica. Ne samo što je preveslala 23.000km ona je i prva žena u kajaku na obali Papa Nove Gvineje, prva koja je veslala obalama Indije i Bangladeša. Drži Svetski rekord prve osobe u veslanju kajaka oko Šri Lanke i još mnogo, mnogo toga… Na svom skoro šestogodišnjem putovanju se susretala sa raznoranim opasnostima od krokodila do gusara i sve ih je prebrodila.

Sandy Robson, velika mi je čast da sam te upoznala i žao mi je što od samog početka nisam verovala da ćeš uspeti i ostvariti svoj san. Sad svi znamo da nam se snovi ostvaruju, bili oni mali ili veliki ili nemogući.

Sandy i ja, 2011

Autor: Sanja

Maraton izdržljivosti

Prošle godine 2016. javlja mi se Mark Hines, Britanac i najavljuje mi svoj dolazak na SUP u (stand up paddle), dasci na kojoj stoji i vesla, medjutim kada se približio datum početka veslačke avanture, Mark mi piše, da ipak neće doći, pošto žuri da stigne na trku, tj. takmičenje u trčanju u pustinji Gobi. Zvuči malo čudno, ali sva sreća Google je tu i krenem da proučavam svog budućeg gosta, a o trci u pustinji, možete pročitati ovde http://www.markhines.org/Gobi-Desert-2016%283033610%29.htm

Ove godine, kraj jula, sedim na Dunavu u društvu Marka, visok, mršav, čupav, zarastao u ridju bradu, a ni svesna nisam šta je sve uradio u svom životu. Tog dana je duvao opasan vetar na Dunavu, dosta se mučio veslajući ka Novom Sadu.

Mark je bio mrša kao tinejdžer te je zbog toga krenuo u teretanu, poradio na svojim kilogramima, dobio na težini (mada se to ni dan danas ne vidi) i tada se zaljubljuje u sportske nauke. Trenutno je na doktorskim studijama biomehanike. Inspiraciju za takmičeja, pogotovo ova na pesku u pustinjama, dobio je gledajući dokumentarni film Ben Fogle “Maraton na pesku” link za film OVDE

Prešao je tu trku i ne samo tu, trčao je i po Amazonu, subarktiku, koji na granici sa Aljaskom, po Himalajima i širom Velike Britanije i Evrope.

Mark piše i objavljuje knjige, drži predavanja i seminare. Zahvaljujući njegovom strpljenju i ja sam po prvi put u životu stala na SUP i što je najbitnije uspela sam da veslam, a da se nisam prevrnula 😉 😉 Pošto sam ja veslala dasku, on je izrazio želju da vesla naš proizvod, ručno napravljen kanu, a o našem kanuu uskoro pšem.

O Marku može još mnogo da se piše, na ovoj veslačkoj avanturi putuje sam. Upozaje ljude i voli Srbiju. Saznala sam da je u Beogradu živeo tri godine, a to je već priča za sebe……

Ovo je njegova stranica www.markhines.org

Danas mu je rodjendan, ekipa sa Dunava mu želi sve najbolje u avanturističkoj karijeri, da nadje devojku koja će imati stpljnja i snage da ga podržava u svim njegovim “ludostima”

Dopuna teksta – Mar je stigao do Crnog mora. Napisao je na svom Twiteru da je to jedna od najboljih stvari koju je ikad uradio.

Autor: Sanja

Gumenjacima do Crnog mora

Ovih dana sam prelistavala foldere sa fotografijama i naletim, obradujem se i odlučim da podelim priču na blogu sa vama. Avgust 2014. Pavel, Roman, Jozef i Jan su momci iz Slovačke koji su krenuli u gumenim kanuima da se spuštaju Dunavom od Bratislave ka Crnom moru. Na putom su već 4 nedelje sreli su i nas u Novom Sadu. I planiraju da ostanu dve noći na katamaranu “Plivajućem ostrvu” sa nama. .

Tih dana se su bili i “Dani Brazila” u našem Gradu.

Kada su napustili Novi Sad i nastavili svoju avanturu, poslušali su naše savete i ušlu u Krčedinsku adu. Jan me je izveštavao o njihovom oduševljenju. Bili su fascinirani …

Zadržali su se na ostrvu kod Zemuna, gde su upoznali nekog bivšeg vojnika, koji im je pričao priče, upoznali su i nekog momka koji živi na tom ostrvu i koji im je ponudio luk i jabuke koje tamo rastu. Beograd su preskočili, ali ih je tvrdjava na Kalemegdanu ostavila impresionirane, još sa vode, a oni u malim gumenim kanuima, nisu ni imali predstavu da je tako ogromna.

slocavi DJERDAP_10152782104704059_23638641310895588_n

Fotografije preuzete sa Fb strane Jan. S. Djerdap i tvrdjava Fetislam sa Dunava

Mrak polako pada dok su se približavali Smederevu. Iznad njih se pojavio roj komaraca. Jan je napisao,”Da mi je tog trenutka neko ponudio pištolj u glavu ili komarce, ja bih rekao pištolj”, bilo im je nepodnošljivo. Nikada do tada se nisu susreli sa tolikom količinom komaraca i ujeda.

Završili su svoj spust i Jan mi je preneo utiske sa Dunava: U Djerdapskoj klisuri vetar je bio toliko jak, da smo jedva prelazili po 20-30 km dnevno, verslali smo kao manijaci. Iskreno, meni se svideo gornji tok Dunava, mnogo je čistiji, ovaj deo u Rumuniji je dosta prljav, nemoj me pogrešno razumeti, na celom toku Dunava ima smeća, ali ovde u ovom Rumunskom delu pogotovo ima, izgleda kao da ljudi koji žive ovde kraj obale, koriste Dunav kao deponiju. Ljudii niti su ljubazni, niti su prijateljski nastrojeni, oni Dunav ne vide kao prirodnu lepotu, već samo kao biznis. Sve u svemu, bilo je to fenomenalno iskustvo, upoznali smo sjajne ljude. Nekoliko puta smo videli orlove belorepane, jednostavno su nam oduzimal dah, ti veličanstveni prizori će nam ostati do kraja života pred očima”.

Autor: Sanja

Azijati na Dunavu

Naš susret sa dva momka iz Azije je bio presmešan. Njihov cilj ovog spusta je da budu prvi iz Azije koju su preveslali Dunav. Svakoga, koga su videli obavezno su pitali “da li ste ranije videli Azijate na Dunavu”. Odgovor je bio NE. Oni bi na taj odgovor, skakali, veselili se i aplaudirali.

Dva drugara iz srednje škole, Choi Yong Jun i Jungyu Lee obojica rodjeni istog datuma, dogovaraju se šta bi ovog leta mogli da rade. Jedan je u Kanadi, u Vankuveru, a drugi u Londonu. Ideja im je bila da se ne vraćaju svojim kućama za Seul, Južna Korea. Dogovor je pao da se nadju u Nemačkoj i preveslaju Dunav od Nemačke do Crnog mora. Ideja je još ludja, pošto ova dva momka od 25 godina nikada pre toga nisu seli u kajak i ne znaju da veslaju. To se ispostavilo odmah nakon kupovine kajaka, seli su u njih u Ulmu, medjutim veslanje nikako nije išlo. Malo su se mučili, zaustavljali su ljude na obali da im pomažu. Na kraju, posle pet dana našli su nekog momka koji im je objasnio sve tehnike veslanja. Srećni su nastavili da se spuštaju Dunavom.

Šok je usledio na ulasku u Srbiju. Morali su po kajaku da plate 70 evra u dinarskoj protivvrednosti. Ništa im nije bilo jasno. Isprepadani nekim novim pravilima, bojažljivo su nastavili da veslaju. I eto u Novom Sadu, sretnu nas na Dunavu, mi im kao i svima do sada, ponudimo da ostanu sa nama i upoznaju Novi Sad.

Choi Yong Jun i Jungyu Lee ne samo da su ove godine prvi put seli u kajake, već su kod nas po prvi put veslali i kanue. I ne samo to, po prvi put su motali duvan u rizle, kažu da su cigarete u Seulu baš skupe.

Koreanci izjavljuju, da bi voleli da provedu 50 dana na Dunavu, a u Rumuniji prodaju svoje kajake i odlete odlete kućama.

Ostavili su nam posvetu, na kojoj znam sigurno da piše: “Za: Aleksandar, Sanja i Lemi”, a ostalo ko razume – razume.

Da li su Choi Yong Jun i Jungyu Lee prvi kajakši iz Azije koji su preveslali Dunav, vreme će pokazati.

Autor: Sanja

Team building

Neću puno da filozofiram o Team buildingu. Psiholozi i danas moderni couchevi pišu o tome. Ovako on izgleda kod nas, na vodi. Ono što Dunavski rafting radi, a za sada je jedini u Srbiji, može se reči i u okolini, da sa katamaranom “Plivajuće ostrvo” prati veslače koji veslaju.

Naši gosti se okupljaju na špicu Ribarskog ostrva gde započinje uzvodna plovidba. U pitanju je izletnički brodić, katamaranskog tipa (13x6m). Trup je od čelika, a paluba od drveta vrbe. Pokreću ga dva četvorotaktna vanbrodska motora koja su u krutoj vezi.

Dok plovimo, šefovi departmana, direktori imaju malu prezentaciju o njihovim poslovnim uspesima i realizovanim projektima.

Sledi mala pauza za doručak, a kasnije i ručak.

U medjuvremenu stižemo do “Ljubavnog ostrva”, grupa ostrvaca na Dunavu, koja se vide kada je niži vodostaj. Postoji vrlo malo fotografija iz ptičije perspektive, pa koristim sliku sa google maps da vam dočaram ostrvca.

Sad sledi onaj najlepši i najuzbudljiviji momenat. Naši gosti dobijaju obuku u veslanju. Deli se oprema za bezbednost na vodi i grupa se deli u parove, ko će sa kim da vesla.

Ovde nema mesta panici. Kanui su stabilni, rekreativni, a težina veslanja je veoma laka, pošto se vesla nizvodno.

Srećnih lica u kanuima ima mnogo. Ima i mnogo fotografija.

Ako vam se svidela ova foto priča, prosledite vašim direktorima, dodjite da probate Dunav na način kako to samo “Dunavski rafting” radi. I da ne zaboravim, RAFTINGA NA DUNAVU NEMA, mi se samo tako zovemo.

Autor: Sanja

Tobi i Hugo

Dvadesetvogodi[nji Britanci Tobi i Hugo krenuli su u jednu od svojih prvih, velikih životnih avantura. Tobi je istoričar. Završio je istoriju i medjunarodne odnose na Oksfordu. Voli skijanje, surfovanje i naravno kajak. Hugo studira Internacionalni menadžment u ugostiteljstvu, voli sve sportove na otvorenom, ali najviše od svega voli svoju sestru Torsie koja je jedan od glavnih motiva za ovaj izazov. Torsie ima Daunov sindrom i tokom života udruženje DSA je pomogalo na mnogo načina, tako da je, kako Hugo kaže, naš red da se na neki način oduži i njoj i udruženju DSA.

Na svom prvom veslačkom poduhvatu su upoznali Samjuel Brenkel iz Škotske o kome sam pisala. Ko želi da se podseti priče o Samjuelu evo linka Džogiranje od Škotske do Crnog mora.

Cilj ovog putovanja je bilo da se prikupl novac za udruženje DSA. Britanci Tobi i Hugo su nakon 54 dana, 19 sati i 10 minuta doveslali do Crnog mora. Ukupno su preveslali 2860 km.

Uplovljavanje iz Dunava u Crno more bilo je veoma emocionalno. Fotografije su preuzete sa njihove FB stranice https://sv-se.facebook.com/tobyandhugokayakdanube/

Njihov blog i galerija fotografija https://hugoandtobykayakthedanube.wordpress.com/pictures/

Autor: Sanja

Svetski šampion i to 5 puta

Januar. Hladno. Na Dunavu nigde nikog.

Neki vikend ritual postoji u našim životima, kod nekog je obilazak centra, a kod nekog šetnja pored Dunava. Dunav je lep u svako doba godine.

Verovatno sam tog dana i trebala da šetam pored obale. Nizvodno, nama u susret se pojavljuje kajak, dvosed. Crven i moćan. Kako se približavao, vidimo ozarena lica. Sjaj u očima koji ne može da se opiše. Srećni ljudi, nasmejani. Deluju kao da apslutno u svom životu nemju ni jedan jedini problem. Mašemo im i zovemo ih da pridju bliže.

Ispostavilo se da je mlad bračni par iz Nemačke, krenuo da se spušta Dunavom. Kao i sve kajakše i kanuiste koje sretnemo na vodi, pozovemo ih, naravno ako žele, da prenoće kod nas na katamaranu.

Nemci su se prijatno iznenadili. Pristali su. I zamolili, da ih uputim ka centru. Bili su mi jako slatki. Slatki u smislu, da nisu skidali osmeh sa lica, onaj osmeh kao kada je dete srećno, jer ste mu dali ono što je ono najviše želelo.

Prošetali smo do centra, pokazala im Novi Sad. Sutradan su nastavili da veslaju dalje.

Posle dva meseca na facebooku dobijem zahtev za prijateljstvo. Ispostavi se da je devojka koja je veslala u crvenom kajaku. Prihvatim i pogledam profil. Tog trenutka se na mom licu pojavio osmeh, onakav osmeh koji su ona i njen suprug imali na Dunavu. Corrina Hein je prvakinja sveta i to pet puta u umetničkom bicikliranju, u zatvorenom prostoru, a sedam puta nemački prvak. Vozi i monocikl.

WOW, kakva čast. Da sam znala tražila bih i autogram, a ovako imam samo fotografije, čak ni ja nisam na njima. HAHAHA. I dalje ne skidam osmeh sa lica.

Corinna Biethan devojačko Hein postala je prva žena koja je došla do čarobnog rezultata 180 bodova na Svetskom prvenstvu link

I Wikipedija piše o njoj, evo linka.

Autor: Sanja

Motivacije

Zašto se ljudi spuštaju Dunavom?

Koji je njihov motiv? Odakle hrabrost, pogotovo kod onih koji nikada pre nisu seli u kanu i ništa ne znaju o Srbji, a većina ih se plaši?

“Dunavski rafting” je proteklih nekoliko godina ugostio te ljude. O nekima smo pisali, neki su se zadržali kratko, neki duže.

Ova dva momka iz Francuske su preveslali Dunav. David, profesor engleskog jezika koji nikad nije veslao i Oliver, inženjer po profesiji. Oni su veslali od Inglštada, Nemačka do Crnog mora. Njihov motiv je skupiti što više novaca i tako omogućiti, a i finansijski učestvovati u nekim malim istraživanjim. Kojim? Zašto? Odgovor je glasio, zato što su direktno ili indirektno bili okruženi osobama koje su obolele od kancera.

Na svom sajtu https://sites.google.com/site/kclecancer/home/home su napisali, da bi bili srećni, da se uplati 1 cent po pedjenom kilometru. A presrećni, ako bi se uplatio bar 1 euro. Skupili su oko 77% predvidnjenih plaćenih kilometara, odnosno 1.891,00 eura.

Finansijski nismo učestvovali “Kajakom proiv kancera”, ali smo, kao pravi domačini ugostili ove momke i nismo dozvolili da nas tek tko zaborave. Sledeći put kada se budu spuštali Dunavom, znamo da će sigurno svratiti i do nas.

A mi im želimo što više ovakvih akcija, za što brže iskorenjenje ove bolesti.

Link za članak “Kajakom protiv kancera”

Autor: Sanja

Ideja!

Jutro. Ranac spakovan. U njemu hrana i voda. Društvo je na okupu. Kanui su iznajmljeni. Krećemo za Bačku Palanku.

Mala, ali odabrana ekipa odlučila je da dan provede na Dunavu, spuštajući se od Bačke Palanke do Novog Sada. Ovde je tekst suvišan, fotografje govore sve.

I kada je tako topao i sunčan dan, cvrkut ptica, zvuk vesla u vodi, vi onda spustite samo malo kapke, ali samo malo.

Hvala Igoru Dolinaj na zabeleženim momentima

Autor: Sanja

Travelxp na Dunavu

Da mi je neko rekao da ću se pojaviti i imati ulogu u turističkom kablovskom kanalu koji se emituje u preko 50 miliona domaćinstava širom sveta, ne bih mu verovala. Izgleda da za sve postoji “nikad se ne zna” pa ćete uskoro moći da me gledate u emisiji “Backpack”.

TRAVELXP HD kanal o putovanjima iz Indije čiji se program emituje ne samo u 50.000.000,oo domaćinstava širom sveta, na redovnim avionskim linijama i na pet satelitskih kanala, bio je u Novom Sadu, na Dunavu, gde sam ja bila domaćin. Kako je došlo do toga, sledi kratka priča.

Kao i svake godine u saradnji sa Turisitčkom organizacijom Novog Sada, “Dunavski rafting” se predstavio na Sajmu turizma u Beogradu. Imali smo svoj pult, opremljen sa flajerima, katalozima. Sajam, gužve, obnavljanje kontakata, pozdravljanje sa ljudima koje možda vidite od sajma do sajma.

U gužvi se pojavljuje Slavica predstavnik i organizator, može se u šali reći “krivac” za ovaj dogadjaj, sa gospodinom iz Indije, direktorom Travelxp HD kanala. Objasnila je njihov plan, a to je boravak u Srbiji sa TV ekipom, koji bi trajao oko tri nedelje, kompletna podrška od strane turističkih organizacija, a posebno od Turističke organizacije Srbija. Indijci žele da naprave ne samo reportažu već i “doživlaj neistražene destinacije na sve moguće načine”, kako njihov slogan kaže “See More. Xplore More” (Vidi više. Istraži više).

Meni se ova priča veoma svidela i u ime “Dunavskog raftinga” sam ponudila celodnevni boravak na Dunavu, što podrazumeva plovidbu sa uključenim ručkom i spavanjem, veslanje sa obukom. Sajam je bio u februaru, do polovine avgusta smo i zaboravili šta se sve dešavalo, do momenta kada je zazvonio telefon. Slavica, organizator se javila. Ekipa iz Indije dolazi za tri dana.

Proveli su sa nama ceo dan na Dunavu. Plovili smo. Veslalo se. Snimali smo. Emisija koja se snima je “Backpack” i u svakoj epizodi voditeljka je druga devojka. U ovoj epizodi to je bila Heder (Heather Jayne), iz Velike Britanije koju kamera jednotsavno, obožava. Prvi put je bila u Srbiji, prvi put je posetila Dunav i prvi put je veslala kanu.