Maraton izdržljivosti

Prošle godine 2016. javlja mi se Mark Hines, Britanac i najavljuje mi svoj dolazak na SUP u (stand up paddle), dasci na kojoj stoji i vesla, medjutim kada se približio datum početka veslačke avanture, Mark mi piše, da ipak neće doći, pošto žuri da stigne na trku, tj. takmičenje u trčanju u pustinji Gobi. Zvuči malo čudno, ali sva sreća Google je tu i krenem da proučavam svog budućeg gosta, a o trci u pustinji, možete pročitati ovde http://www.markhines.org/Gobi-Desert-2016%283033610%29.htm 

Ove godine, kraj jula, sedim na Dunavu u društvu  Marka, visok, mršav, čupav, zarastao u ridju bradu, a ni svesna nisam šta je sve uradio u svom životu. Tog dana je duvao opasan vetar na Dunavu, dosta se mučio veslajući ka Novom Sadu.

Mark  je bio mrša kao tinejdžer te je zbog toga krenuo u teretanu, poradio na svojim kilogramima, dobio na težini (mada se to ni dan danas ne vidi) i tada se zaljubljuje u sportske nauke. Trenutno je na doktorskim studijama biomehanike. Inspiraciju za takmičeja, pogotovo ova na pesku u pustinjama, dobio je gledajući dokumentarni film Ben Fogle “Maraton na pesku” link za film OVDE

Prešao je tu trku i ne samo tu, trčao je  i po Amazonu, subarktiku, koji na granici sa Aljaskom, po Himalajima i širom Velike Britanije i Evrope.

Mark piše i objavljuje knjige, drži predavanja i seminare. Zahvaljujući njegovom strpljenju i ja sam po prvi put u životu stala na SUP i što je najbitnije uspela sam da veslam, a da se nisam prevrnula 😉 😉 Pošto sam ja veslala dasku, on je izrazio želju da vesla naš proizvod, ručno napravljen kanu, a o našem kanuu uskoro pšem.

O Marku može još mnogo da se piše, na ovoj veslačkoj avanturi putuje sam. Upozaje ljude i voli Srbiju. Saznala sam da je u Beogradu živeo tri godine, a to je već priča za sebe……

Ovo je njegova stranica www.markhines.org  

Danas mu je rodjendan, ekipa sa Dunava mu želi sve najbolje u avanturističkoj karijeri, da nadje devojku koja će imati stpljnja i snage da ga podržava u svim njegovim “ludostima”

Dopuna teksta – Mar je stigao do Crnog mora. Napisao je na svom Twiteru da je to jedna od najboljih stvari koju je ikad uradio.

Autor: Sanja

Gumenjacima do Crnog mora

Ovih dana sam prelistavala foldere sa fotografijama i naletim, obradujem se i odlučim da podelim priču na blogu sa vama. Avgust 2014. Pavel, Roman, Jozef i Jan su momci iz Slovačke  koji su krenuli u gumenim kanuima  da se spuštaju Dunavom od Bratislave ka Crnom moru. Na putom su već 4 nedelje sreli su i nas u Novom Sadu. I planiraju da ostanu dve noći na katamaranu “Plivajućem ostrvu” sa nama.  .

Tih dana se su bili i “Dani Brazila” u našem Gradu.

Kada su napustili Novi Sad i nastavili svoju avanturu, poslušali su naše savete i ušlu u Krčedinsku adu. Jan me je izveštavao o njihovom oduševljenju. Bili su fascinirani …

Zadržali su se na ostrvu kod Zemuna, gde su upoznali nekog bivšeg vojnika, koji im je pričao priče, upoznali su i nekog momka koji živi na tom ostrvu i koji im je ponudio luk i jabuke koje tamo rastu. Beograd su preskočili, ali ih je tvrdjava na Kalemegdanu ostavila impresionirane, još sa vode, a oni u malim gumenim kanuima, nisu ni imali predstavu da je tako ogromna.

Fotografije preuzete sa Fb strane Jan. S. Djerdap i tvrdjava Fetislam sa Dunava

Mrak polako pada dok su se približavali Smederevu. Iznad njih se pojavio roj komaraca. Jan je napisao,”Da mi je tog trenutka neko ponudio pištolj u glavu ili komarce, ja bih rekao pištolj”, bilo im je nepodnošljivo. Nikada do tada se nisu susreli sa tolikom količinom komaraca i ujeda.

Završili su svoj spust i Jan mi je preneo utiske sa Dunava: U Djerdapskoj klisuri vetar je bio toliko jak, da smo jedva prelazili po 20-30 km dnevno, verslali smo kao manijaci.  Iskreno, meni se svideo gornji tok Dunava, mnogo je čistiji, ovaj deo u Rumuniji je dosta prljav, nemoj me pogrešno razumeti, na celom toku Dunava ima smeća, ali ovde u ovom Rumunskom delu pogotovo ima, izgleda kao da ljudi koji žive ovde kraj obale,  koriste Dunav kao deponiju. Ljudii niti su ljubazni, niti su prijateljski nastrojeni, oni Dunav ne vide kao prirodnu lepotu, već samo kao biznis.  Sve u svemu, bilo je to fenomenalno iskustvo, upoznali smo sjajne ljude. Nekoliko puta smo videli orlove belorepane, jednostavno su nam oduzimal dah, ti veličanstveni prizori će nam ostati do kraja života pred očima”.

Autor: Sanja

 

 

Azijati na Dunavu

Naš susret sa dva momka iz Azije je bio presmešan. Njihov cilj ovog spusta je da budu prvi iz Azije koju su preveslali Dunav. Svakoga, koga su videli obavezno su pitali “da li ste ranije videli Azijate na Dunavu”. Odgovor je bio NE. Oni bi na taj odgovor, skakali, veselili se i aplaudirali.

Dva drugara iz srednje škole, Choi Yong Jun i Jungyu Lee obojica rodjeni istog datuma, dogovaraju se šta bi ovog leta mogli da rade. Jedan je u Kanadi, u Vankuveru, a drugi u Londonu. Ideja im je bila da se ne vraćaju svojim kućama za Seul, Južna Korea. Dogovor je pao da se nadju u Nemačkoj i preveslaju Dunav od Nemačke do Crnog mora. Ideja je još ludja, pošto ova dva momka od 25 godina nikada pre toga nisu seli u kajak i ne znaju da veslaju. To se ispostavilo odmah nakon kupovine kajaka, seli su u njih u Ulmu, medjutim veslanje nikako nije išlo.  Malo su se mučili, zaustavljali su ljude na obali da im pomažu. Na kraju, posle pet dana našli su nekog momka koji im  je objasnio sve tehnike veslanja. Srećni su nastavili da se spuštaju Dunavom.

Šok je usledio na ulasku u Srbiju. Morali su po kajaku da plate 70 evra u dinarskoj protivvrednosti. Ništa im nije bilo jasno. Isprepadani nekim novim pravilima, bojažljivo su nastavili da veslaju. I eto u Novom Sadu, sretnu nas na Dunavu, mi im kao i svima do sada, ponudimo da ostanu sa nama i upoznaju Novi Sad.

Choi Yong Jun i Jungyu Lee ne samo da su ove godine prvi put seli u kajake, već su kod nas po prvi put veslali i kanue. I ne samo to, po prvi put su motali duvan u rizle, kažu da su cigarete u Seulu baš skupe.  

 Koreanci izjavljuju, da bi voleli da provedu 50 dana na Dunavu, a u Rumuniji prodaju svoje kajake i odlete odlete kućama.

Ostavili su nam posvetu, na kojoj znam sigurno da piše: “Za: Aleksandar, Sanja i Lemi”,  a ostalo ko razume – razume.

Da li su Choi Yong Jun i Jungyu Lee prvi kajakši iz Azije koji su preveslali Dunav, vreme će pokazati.

Autor: Sanja

 

Koliko puta u toku dana isplovljavate na posmatranje zalaska sunca?

Da, dobro ste pročitali naslov bloga. Razni ljudi, pa i razna pitanja.

U početku mi nije bilo jasno, da ljudi zaista postavljaju to pitanje, ali kasnije sam se navikla. Uvek posle mog odgovara, oni kažu “jao izvinite zbunio/la sam se….”

Požalim se Marku,  drugaru, a on iz topa kaže, “ej pa može da se gleda zalazak dva puta u istom danu.,. Prouči pa češ videti.”

I tako ja odlučim da ne budem lenja i bacim se na čitanje. Evo i odgovora na postavljeno pitanje. I to dva odgovora koja glase:

“Poštovani, dobrodošli na planetu Merkur i Dunav, naravno. Na planeti zvanoj Merkur, mogli bi da posmatramo zalazak sunca dva puta, pošto ugaona brzina Merkura u odnosu na orbitalne brzine, prelazi njenu rotacionu brzinu. Merkur je elipsoidna orbita i daleko je od kružnog, kružnog kao na bilo kojoj drugoj planeti u Solarnom sistemu, što dovodi do mnogo veće brzine kretanja blizu periheliona (tačka gde je planeta najbliža suncu).

Ili drugi odgovor može da glasi:

“Ako se nalazite u prizemlju zgrade Burj Khalifa, kada odgledate prvi zalazak, brzom brzinom, liftom, idete na vrh zgrade i tamo odlgedate ponovo još jedan zalazak.”

Plovite sa nama, pa makar ispratili samo jedan zalazak u toku dana. Ipak smo mi na planeti Dunav 🙂

Autor: Sanja

Beg od stvarnosti

Tokom cele godine, isplovljavamo na posmatranje Zalaska sunca na “Novosadskoj kapiji” u zavisnosti od meseca koji je u pitanju, vreme isplovljavnja se pomera, kao i vreme zalaska. Svaki zalazak je poseban ili nas opusti ili nas napuni novom i pozitivnom energijom.

Jesenji i zimski zalasci su posebno interesantni. Uz peć na drva i kuvano vino, plovimo po Dunavu koji je ravan kao ogledalo. Lišće koje menja boju, opada i postaje golo.

Na mnogobrojne upite, da li plovimo samo vikendom ili da li plovimo samo leti, mi odgovaramo da plovimo od 31. decembra, pa od 1. januara opet. Jednostavno volimo Dunav u svim godišnjim dobima. Naravno kada je košava, neka vremenska nepogoda ili kada plutaju sante leda – ne plovimo.

Ako se odlučite da plovite sa nama, bio to hladniji ili topliji mesec, doživećete beg od stvarnosti, beg  od svakodnevne žurbe i jurnjave, jednostavno ćete se opustiti i preupstiti Dunavu.

Vidimo se na Dunavu,

Sanja