I mi konja za trku imamo!

Dunavski rafting u gostima ima uvek neobične, nesvakidašnje goste. Mi smo ih svrstali u tri grupe. Prva najbrojnija je ona koja je direktora poslala u …. i otisnula se niz Dunav, u kanuu ili kajaku, naravno. Druga je, da pogadjate, tužna ljubavna priča, gde je obično ONA njega ostavila, a on jadan, šta će, kreće niz Dunav da se oporavi i taj oporavak traje li traje…Naravno postoji i mix ove dve grupe 🙂

I sad ide treća grupa. Da li pogadjate koja je to grupa ljudi?

UMETNICI. Imaju vremena za sve, opušteni su do panja. Život životare, baš ih briga za sutra. Žive u sadašnjem trenutku u potpunosti. Jedan takav umentik nam je bio gost. Probao da vesla kanu. Nije mu pošlo za rukom, šta će umetnik je, ne barata baš sa veslom najbolje. Odustao umetnik od veslanja i odluči da zaplovi sa nama na posmatranje zalaska sunca.

Sunce zašlo, završili plovidbu, kad imamo šta i da čujemo.

Bransha Gautier, predstavlja ove godine našu zemlju, Srbiju, video instalacijom, na Internacionalnom Pekinškom Biennalu, koji će se održati u Nacionalnom Muzeju Kineske Umetnosti od 28. avgusta do 23. sept. 2019. a učestvuje i na Simpozijumu 29. avgusta sa radom na temu “Šarenoliki Svet i zajednička budućnost” što je ujedno i tema ovogodišnjeg osmog po redu Pekinškog Biennala. Rekoh ja, da i mi konja za trku imamo! Koliko osoba poznajete da su ovo uspele u životu?

Inače Bransha je multimedijalni umetnik koja ima iza sebe oko 70 internacionalnih izložbi, filmskih festivala, seminara itd.

vibrance overload event bransha gautier and eric cabales

Njeni radovi koji sežu od slikarstva preko fotografije do filma mogu se naći u mnogobrojnim privatnim i stalnim postavkama kao sto su: Henan Art Museum- Zhengzhou/ China, Museu Brasileiro da Escultura – São Paulo/ Brazil, Rashid Diab Art Center- Khartoum/ Sudan, Kyoto Municipal Museum – Japan.

Neke publikacije i nagrade:

2018 Nagrada za film „EEC Vibrance Overload“- Sarajevo Fashion Film Festival

2018 Video Instalacija – 18th Asian Art Biennale, Dhaka / Bangladesh

2018 El ritmo de las calles – Museo Qorikancha, Cusco / Peru

2018 „Where is home?“ Videomedeja – Muzej Savremene Umetnosti Vojvodina, Novi Sad / Srbija

2018 “Topics of the day”, Water Museum, Coimbra/ Portugal

2017 “Antiwar” Academic Seminar- Ahjung Museum of Art & History – Seoul / Korea

2017 Magical Mind TV Presentation- Townhall Gallery, Havana / Cuba

2015 Gogyoshi Art Project – Haegeumgang Museum & Art Lee Museum/ South Korea

2013/14 Participation with several colorings in Anton Corbijn‘s Video Project for Depeche Mode “Delta Machine” World Tour

2013 3rd place at DM Fan Exhibition by Deutsche Telekom AG

2013 Art Conference at the World Festival of Arts for Peace – Uba (MG), Brazil

 

Ukoliko Vam je potrebno jos informacija, slobodno je možete kontaktirajte na office@bransha.com

vibrance overload event bransha gautier and eric cabales

Facebook – Magical MInd TV

YouTube -Magical MInd TV

Instargram -magicalmindtv

Autor: Sanja

 

Prva žena kajakom od Nemačke do Australije

Jedno veče dolazi Juga i dovodi Sendy Robson, ona nam priča šta je naumila. Mi je slušamo, u neverici, prosto cela priča deluje nestvarno.

Na fotografiji desno Jugoslav Rudović sa Sandy Robson i Ćirom, 2011

Krenula je sama,  kajakom iz Nemačke, spušta se Dunavom ka Crnom moru i onda nastavlja Mediteranom ka Indiji pa onda ka Australiji i to sve po uzoru na Nemca, Oskara Speka, koji je 1939. godine krenuo na svoje životno putovanje.

A ko je Nemac Oskar Spek?

Ekipa “Dunavski raftimg” sa Sandy Robson, 2011

Oskar je rodjen 1907. godine. U Hamburgu u fabrici u kojoj je radio, ostaje bez posla. Bio je zaljubljenik u kajak i prirodu. Odlučio je da se spušta Dunavom do Kipra i tamo se zaposli u rudnicima bakra. Preko pisama je bio u kontaktu sa braćom i prijateljima, čuvao ih je, da bi na kraju svog putovanja napisao knjigu.

Fotografija je preuzete sa google images Oskar Speck

Na Kipru je shvatio da ga više zanima veslanje, nego crnčenje u rudnicima i da želi da uradi nešto mnogo veće za istoriju. Odlučio je da ide ka Sirji i da iskuša sreću u veslanju reke Eufrat. Pošto mu se razbio kajak, dok je čekao drugi, razboleo se od malarije, koja će ga pratiti tokom celog putovanja. Veslao je Bengalski zaliv, spuštao se duž istočne Indije sve do Papa Nove Gvineje. Monsuni i malarija su ga usporavali tokom putovanja.

Fotografije su preuzete sa google images Oskar Speck

Fotografije su preuzete sa google images Oskar Speck

Do obale Australije doveslao je 1939. te godine gde su ga dva pukovnika dočekala, čestitala na poduhvatu i uhapsila. Vodio se kao neprijatelj i bio prebačen u logorski kamp. Oskar je preminuo 1995. godine u 88 godini života.  “Svugde gde sam otišao bio sam okružen mnoštvom ljudi”, rekao je u retkom intervjuu. “Niko nikada pre nije video ovu vrstu kajaka, ali 1932. godine nisam imao pojma da ću završiti u Australiji.”

Sandy Robson je prošle, 2016 te u novembru završila svoju životnu  ekspediciju. Veslala je pet i po godina od Nemačke do Australije i ovog novembra 2017 te proglašena je kao najbolja sportiskinja u kategoriji kajakašica. Ne samo što je preveslala 23.000km ona je i prva žena u kajaku na obali Papa Nove Gvineje, prva koja je veslala obalama Indije i Bangladeša. Drži Svetski rekord prve osobe u veslanju kajaka oko Šri Lanke i još mnogo, mnogo toga… Na svom skoro šestogodišnjem putovanju se susretala sa raznoranim opasnostima od krokodila do gusara i sve ih je prebrodila.

Sandy Robson, velika mi je čast da sam te upoznala i žao mi je što od samog početka nisam verovala da ćeš uspeti i ostvariti svoj san. Sad svi znamo da nam se snovi ostvaruju, bili oni mali ili veliki ili nemogući.

Sandy i ja, 2011

Autor: Sanja

 

 

 

Gumenjacima do Crnog mora

Ovih dana sam prelistavala foldere sa fotografijama i naletim, obradujem se i odlučim da podelim priču na blogu sa vama. Avgust 2014. Pavel, Roman, Jozef i Jan su momci iz Slovačke  koji su krenuli u gumenim kanuima  da se spuštaju Dunavom od Bratislave ka Crnom moru. Na putom su već 4 nedelje sreli su i nas u Novom Sadu. I planiraju da ostanu dve noći na katamaranu “Plivajućem ostrvu” sa nama.  .

Tih dana se su bili i “Dani Brazila” u našem Gradu.

Kada su napustili Novi Sad i nastavili svoju avanturu, poslušali su naše savete i ušlu u Krčedinsku adu. Jan me je izveštavao o njihovom oduševljenju. Bili su fascinirani …

Zadržali su se na ostrvu kod Zemuna, gde su upoznali nekog bivšeg vojnika, koji im je pričao priče, upoznali su i nekog momka koji živi na tom ostrvu i koji im je ponudio luk i jabuke koje tamo rastu. Beograd su preskočili, ali ih je tvrdjava na Kalemegdanu ostavila impresionirane, još sa vode, a oni u malim gumenim kanuima, nisu ni imali predstavu da je tako ogromna.

Fotografije preuzete sa Fb strane Jan. S. Djerdap i tvrdjava Fetislam sa Dunava

Mrak polako pada dok su se približavali Smederevu. Iznad njih se pojavio roj komaraca. Jan je napisao,”Da mi je tog trenutka neko ponudio pištolj u glavu ili komarce, ja bih rekao pištolj”, bilo im je nepodnošljivo. Nikada do tada se nisu susreli sa tolikom količinom komaraca i ujeda.

Završili su svoj spust i Jan mi je preneo utiske sa Dunava: U Djerdapskoj klisuri vetar je bio toliko jak, da smo jedva prelazili po 20-30 km dnevno, verslali smo kao manijaci.  Iskreno, meni se svideo gornji tok Dunava, mnogo je čistiji, ovaj deo u Rumuniji je dosta prljav, nemoj me pogrešno razumeti, na celom toku Dunava ima smeća, ali ovde u ovom Rumunskom delu pogotovo ima, izgleda kao da ljudi koji žive ovde kraj obale,  koriste Dunav kao deponiju. Ljudii niti su ljubazni, niti su prijateljski nastrojeni, oni Dunav ne vide kao prirodnu lepotu, već samo kao biznis.  Sve u svemu, bilo je to fenomenalno iskustvo, upoznali smo sjajne ljude. Nekoliko puta smo videli orlove belorepane, jednostavno su nam oduzimal dah, ti veličanstveni prizori će nam ostati do kraja života pred očima”.

Autor: Sanja

 

 

Izuvena svadba

“Znate, dobro smo mi prošli, kako je moglo biti”, izgovara mladin otac. Pitam “A, kako je moglo biti”? “Pa njih dvoje trče maratone, očekivali smo da će i zvanice morati da trče etapu po etapu. Stignemo do prve, tamo nas čeka neko iznenadjenje, pa nastavimo maraton do druge etape i tako do ponoći. Ali ovo, ovo zaista nisam očekivao.  Znao sam da je nešto ludo, neobično, nesvakidašnje, ali ovo ne,  nisam.”

Bio je to mladin otac, oduševljen što su mladenci svoju svadbu, ja kažem mini svadbu, napravili baš kod nas na katamaranu, na plovidbi Dunavom.

Veče, pred sudbonosno izgovoreno “DA”, budući mladenci su nam ispričali priču o burmama koje su putovale iz Amerike. Priča je bila napeta, koja nije vodila ka srećnom završetku, sa puno obavljeninh telefonskih poziva sa carinicima u Beogradu, Novom Sadu, sa službenicama u Pošti. Ali ko veruje u čuda, čuda se i dešavaju. Burme su stigle tačno na vreme. Unikatne i originalne burme su kombinacija drveta i keramike.

Zaplovili smo Dunavom. Fotografije govore više od svega

Svi su bili opušteni, veseli i prijatno inenadjeni svadbom na vodi.

 

Posle zalaska sunca

i plovidbe ispod mosta, došla je i torta na red.

 

Kako je  izgledao prvi zalogaj slatkog budućeg zajedničkog života, možete pogledati na ovom linku. Ekipa “Dunavksog raftinga” im  želi sve što sami sebi žele 🙂

Autor: Sanja

 

 

 

 

 

 

Koliko puta u toku dana isplovljavate na posmatranje zalaska sunca?

Da, dobro ste pročitali naslov bloga. Razni ljudi, pa i razna pitanja.

U početku mi nije bilo jasno, da ljudi zaista postavljaju to pitanje, ali kasnije sam se navikla. Uvek posle mog odgovara, oni kažu “jao izvinite zbunio/la sam se….”

Požalim se Marku,  drugaru, a on iz topa kaže, “ej pa može da se gleda zalazak dva puta u istom danu.,. Prouči pa češ videti.”

I tako ja odlučim da ne budem lenja i bacim se na čitanje. Evo i odgovora na postavljeno pitanje. I to dva odgovora koja glase:

“Poštovani, dobrodošli na planetu Merkur i Dunav, naravno. Na planeti zvanoj Merkur, mogli bi da posmatramo zalazak sunca dva puta, pošto ugaona brzina Merkura u odnosu na orbitalne brzine, prelazi njenu rotacionu brzinu. Merkur je elipsoidna orbita i daleko je od kružnog, kružnog kao na bilo kojoj drugoj planeti u Solarnom sistemu, što dovodi do mnogo veće brzine kretanja blizu periheliona (tačka gde je planeta najbliža suncu).

Ili drugi odgovor može da glasi:

“Ako se nalazite u prizemlju zgrade Burj Khalifa, kada odgledate prvi zalazak, brzom brzinom, liftom, idete na vrh zgrade i tamo odlgedate ponovo još jedan zalazak.”

Plovite sa nama, pa makar ispratili samo jedan zalazak u toku dana. Ipak smo mi na planeti Dunav 🙂

Autor: Sanja

Tobi i Hugo

Dvadesetvogodi[nji Britanci Tobi i Hugo krenuli su u jednu od svojih prvih, velikih životnih avantura.  Tobi je istoričar. Završio je istoriju i medjunarodne odnose na Oksfordu. Voli skijanje, surfovanje i naravno kajak. Hugo studira Internacionalni menadžment u ugostiteljstvu, voli sve sportove na otvorenom, ali najviše od svega voli svoju sestru Torsie koja je jedan od glavnih motiva za ovaj izazov. Torsie ima Daunov sindrom i tokom života udruženje DSA  je pomogalo na mnogo načina, tako da je, kako Hugo kaže,  naš red da se na neki način oduži i njoj i udruženju DSA.

Na svom prvom veslačkom poduhvatu su upoznali Samjuel Brenkel iz Škotske o kome sam pisala. Ko želi da se podseti priče o Samjuelu evo linka  Džogiranje od Škotske do Crnog mora.

Cilj ovog putovanja je bilo da se prikupl novac  za udruženje DSA. Britanci Tobi i Hugo su nakon 54 dana, 19 sati i 10 minuta doveslali do Crnog mora. Ukupno su preveslali 2860 km.

Uplovljavanje iz Dunava  u Crno more bilo je veoma emocionalno. Fotografije su preuzete sa njihove FB stranice https://sv-se.facebook.com/tobyandhugokayakdanube/

Njihov blog  i galerija fotografija https://hugoandtobykayakthedanube.wordpress.com/pictures/

Autor: Sanja

 

 

 

 

 

 

Kaktus i buduća mlada

Organizatorka ove devojačke večeri se maksimalno trudila da svima ugodi i da organizuje veče, koje treba da se pamti, ali po lepom, naravno. U toj ženskoj ekipi, sve devojke su bile već udate, samo je ostala još jedna, kojoj pripremaju iznenadjenje.

Jedna od devojaka nosila je kutiju, malo nervozna i govorila “oni ne smeju da se dodituju”. Više puta u vrlo kratkom vremenu, čujem “ne smeju da se dodiruju” i nemam pojma o čemu se radi. Kada smo spakovali kutiju u frižider, znatiželjno sam pitala o čemu je reč. I tada mi je bilo jasno. Bili su to “cupcakes” i to u obliku kaktusa, aloja vere i čuvar kuće. Bili su veoma osetljivi, zbog same dekoracije, a i od smese od koje se prave.  Buduća mlada, kojoj su bili namenjeni “kaktusi” prosto ih obožava.

Plovili smo u susret zalasku sunca.

Pre nego što će sunce da zadje, podelili su se “kaktusi” i buduća mlada je ostala bez teksta.  Njen izraz lica govori sve.

Taman, kada smo mislili da je sve gotovo sa iznenadjenjima, pošto su se i poklončići podelili, usledilo je još jedno. Devojke su se potpisivale na papir i ubacile u dekorativnu flašu, koja je trebala da se baci u Dunav.

Želja je bila zamišljena ispod mosta i flaša je bačena.

Budućoj mladoj želimo srećan i berićetan brak.

I da ne zaboravim, najbitnije, za ekipu “Dunavskog raftinga” su bila angažovana dva ženska mornara.

Autor: Sanja

Ideja!

Jutro. Ranac spakovan. U njemu hrana i voda. Društvo je na okupu. Kanui su iznajmljeni. Krećemo za Bačku Palanku.

Mala, ali odabrana ekipa odlučila je da dan provede na Dunavu, spuštajući se od Bačke Palanke do Novog Sada. Ovde je tekst suvišan, fotografje govore sve.

I kada je tako topao i sunčan dan, cvrkut ptica, zvuk vesla u vodi,  vi onda spustite samo malo kapke, ali samo malo.

Hvala Igoru Dolinaj na zabeleženim momentima

Autor: Sanja

 

Veslačka mini svadba

Svaka proslava je za pamćenje, pogotovo  svadbe. Ova naša svadba sa Dunava sigurno će biti jedna od nezaboravnih.

Budući mladenci su izrazili želju da svoj dan za pamćenje ovekoveče veslanjem, a nakon sklopljenog braka da se otisnu na plovidbu na zalazak sunca.

Stariji gosti su ostali na katamaranu da uživaju u plovidbi,  prirodi i lepotama Dunava.

Plovilo se do Mačkovog spruda, gde se napravila mala pauza za kupanje i šetanje po sprudu.

Po povratku sa veslanja, kao što i dolikuje, gosti su se presvukli, sredili za jedan od najuzbudljivijih trenutaka u životu.

Matičarka proverava da li je na dobrom mestu i prstom pokazuje da li treba da sidje do Dunava.

I posle izgovorenog “DA”, zaplovili smo opet, ovog puta u suton.

Autor: Sanja

MARUŠKA

Sunčan decembarski dan na Dunavu.

Kapetan: “Kupio sam neku klopu, možemo ručati”, i odlazi po nju. “Ha, ipak nećemo ručati, upravo sam naleteo na miša”. Smeh.

Ja: “HAHAHA, to mora da je neki fini miš iz Austrije koji se odomačio.”

“Kako misliš iz Austrije?” pita kapetan, bacajući ostatke hrane u Dunav.

“Pa lepo, sečas se da nam je u gostima pre manje od mesec dana bila Maruška, koja je svoje putovanje započela iz Linca”.

Maruška je devojka iz Praga, koja je završila master studije iz Umetnosti i zaputila se u realizaciju svog umetničkog projekta. Malim brodićem, motor marke Johnson 2, krenula je da se spušta Dunavom od Linza do Beograda. Putovala je 45 dana i po kiši i po suncu. Sedela je maksimalno do pet sati i od jakog zvuka motora, nije mogla duže da izdrži. Na ovom linku se sami uverite kakav je zvuk u pitanju.

Maruška nam je bila u gostima tri dana, spavala je na katamaranu, dok su se njene stvari sušile okolo naokolo. U pričama sa Dunava i dogodovštinama, rekla nam je da sa njom putuje jedan pauk i jedan miš.

Kada sam je kontaktirala i rekla da smo danas ceo dan mislili na nju i da smo našli malog miša, jako se izvinjavala i rekla da su i naši drugari iz Beograda, kod kojih je odsela na Savi, posle njenog gostovanja pronašli miša. Izgleda da Maruška nije imala samo jednog slepog putnika.

Da li su miševi prezimili zimu, videćemo, pošto Maruška svoje putovanje iz Beograda, nastavlja ove godine 2017. ka Crnom moru.

Maruška sa Sanjom

Autor: Sanja