Izuvena svadba

“Znate, dobro smo mi prošli, kako je moglo biti”, izgovara mladin otac. Pitam “A, kako je moglo biti”? “Pa njih dvoje trče maratone, očekivali smo da će i zvanice morati da trče etapu po etapu. Stignemo do prve, tamo nas čeka neko iznenadjenje, pa nastavimo maraton do druge etape i tako do ponoći. Ali ovo, ovo zaista nisam očekivao.  Znao sam da je nešto ludo, neobično, nesvakidašnje, ali ovo ne,  nisam.”

Bio je to mladin otac, oduševljen što su mladenci svoju svadbu, ja kažem mini svadbu, napravili baš kod nas na katamaranu, na plovidbi Dunavom.

Veče, pred sudbonosno izgovoreno “DA”, budući mladenci su nam ispričali priču o burmama koje su putovale iz Amerike. Priča je bila napeta, koja nije vodila ka srećnom završetku, sa puno obavljeninh telefonskih poziva sa carinicima u Beogradu, Novom Sadu, sa službenicama u Pošti. Ali ko veruje u čuda, čuda se i dešavaju. Burme su stigle tačno na vreme. Unikatne i originalne burme su kombinacija drveta i keramike.

Zaplovili smo Dunavom. Fotografije govore više od svega

Svi su bili opušteni, veseli i prijatno inenadjeni svadbom na vodi.

 

Posle zalaska sunca

i plovidbe ispod mosta, došla je i torta na red.

 

Kako je  izgledao prvi zalogaj slatkog budućeg zajedničkog života, možete pogledati na ovom linku. Ekipa “Dunavksog raftinga” im  želi sve što sami sebi žele 🙂

Autor: Sanja

 

 

 

 

 

 

Kaktus i buduća mlada

Organizatorka ove devojačke večeri se maksimalno trudila da svima ugodi i da organizuje veče, koje treba da se pamti, ali po lepom, naravno. U toj ženskoj ekipi, sve devojke su bile već udate, samo je ostala još jedna, kojoj pripremaju iznenadjenje.

Jedna od devojaka nosila je kutiju, malo nervozna i govorila “oni ne smeju da se dodituju”. Više puta u vrlo kratkom vremenu, čujem “ne smeju da se dodiruju” i nemam pojma o čemu se radi. Kada smo spakovali kutiju u frižider, znatiželjno sam pitala o čemu je reč. I tada mi je bilo jasno. Bili su to “cupcakes” i to u obliku kaktusa, aloja vere i čuvar kuće. Bili su veoma osetljivi, zbog same dekoracije, a i od smese od koje se prave.  Buduća mlada, kojoj su bili namenjeni “kaktusi” prosto ih obožava.

Plovili smo u susret zalasku sunca.

Pre nego što će sunce da zadje, podelili su se “kaktusi” i buduća mlada je ostala bez teksta.  Njen izraz lica govori sve.

Taman, kada smo mislili da je sve gotovo sa iznenadjenjima, pošto su se i poklončići podelili, usledilo je još jedno. Devojke su se potpisivale na papir i ubacile u dekorativnu flašu, koja je trebala da se baci u Dunav.

Želja je bila zamišljena ispod mosta i flaša je bačena.

Budućoj mladoj želimo srećan i berićetan brak.

I da ne zaboravim, najbitnije, za ekipu “Dunavskog raftinga” su bila angažovana dva ženska mornara.

Autor: Sanja

Veslačka mini svadba

Svaka proslava je za pamćenje, pogotovo  svadbe. Ova naša svadba sa Dunava sigurno će biti jedna od nezaboravnih.

Budući mladenci su izrazili želju da svoj dan za pamćenje ovekoveče veslanjem, a nakon sklopljenog braka da se otisnu na plovidbu na zalazak sunca.

Stariji gosti su ostali na katamaranu da uživaju u plovidbi,  prirodi i lepotama Dunava.

Plovilo se do Mačkovog spruda, gde se napravila mala pauza za kupanje i šetanje po sprudu.

Po povratku sa veslanja, kao što i dolikuje, gosti su se presvukli, sredili za jedan od najuzbudljivijih trenutaka u životu.

Matičarka proverava da li je na dobrom mestu i prstom pokazuje da li treba da sidje do Dunava.

I posle izgovorenog “DA”, zaplovili smo opet, ovog puta u suton.

Autor: Sanja

Obilazak što više gradova, za što manje para

Živimo, trenutno, u takvoj sredini gde nam je sve skupo i nedostižno. Maštamo o dalekm i egzotičnim putovanjima, divimo se pojedincima koji putuju po svetu i kače fotografije po društvenim mrežama, a mi sa druge strane gledamo, uzdišemo i pitamo se, da li ćemo i mi napraviti od svog života avanturu koju čemo pamtiti do kraja života.

Insipiracija, za ovu malu egzotiku, su dva vrla mlada momka, iz Francuske,  koja su sa gumenim kajacima na naduvavanje,  vrećama za spavanje, krenuli niz Dunav, od Nemačke do Crnog mora.

Do sada nismo nikada imali tako mlade goste, na prvi pogled izgledaju kao da imaju po 15-16 godina. Oni su odlučili svoj rasput da provedu spuštajući se nizvodno, da upoznaju što više zemalja, kako kažu što više glavnih gradova na Dunavu, koje verovatno ne bi ni obilazili.

Njihov dnevni budžet je iznosio negde do 15 -20 eura dnevno. Hranu su kupovali tako, čim bi se smestili negde, odlazili do lokalaca, pitali za pijacu ili neko ko prodaje voće, povrće, ostatak što im je trebalo dokupljivali su u prodavnicama.  Kod nas su pristigli uoči Exita. Nisu imali pojma kakv je festival u pitanju. Uz objašnjenje da im je bitno samo da gledaju fudbalske utakmice gde su tih dana Francuzi igrali. Svhvativši da je ceo Grad Novi Sad u Exit fazonu i da vlada kolektivno ludilo, oni odluče da ostanu još koji dani da vide i to Srpsko čudo. Posle dva dana boravka na Exitu, vrlo iskreni, saopštili su da je ok, ali da im se ne svidja i da je bolje što nisu bili sva 4 dana. Naravno ukusi su različiti i o njima  ne treba raspravljati.

Ujutro su nastavili putovanje ka Beogradu i Crnom moru. Očekuje ih još minimum 30 dana veslanja. Nova poznanstva, novi narodi, novi gradovi. Exxit je ipak festival sa puno buke, a momci su u fazonu mira, titšine, reke i prirode.

Sanja

Avion – kanu – avion

“Dunavskom raftingu” stiže mail od Ali, da li iznajmljujemo kanue?  Ako ih iznajmljujemo, oni bi uzeli na 2 dana. Nije problem, možete.  Sledeći mail da li bi im pomogla oko smeštaja u Slankamenu. Da, ni to nije problem. Nadjem na internetu privatne smeštaje, pozovem i dogovorim se sa vlasnikom, da par iz Londona, kanuom dolazi i treba im smeštaj. Da li mogu da organizujem povratak kanua iz Beograda ka Novom Sadu. Da, mogu. Pozovem Duleta iz Beograda, dogovorim se oko datuma i oko preuzimanja i vraćanja kanua.

Došla je i ta subota na red. Ujutro po dogovorenom vremenu, dolazim na katamaran i tamo skoro u isto vreme se pojavljuju dve devojke. Mom iznenadjenju nikad kraja. Kreće smeh.  Bila sam 100 % ubedjena da je Ali muškarac i da dolazi sa suprugom ili devojkom, ni u jednom trenutku mi na pamet nije palo da Ali može biti i ženkso ime. Hahahaha.

Uz kafu i kratko upoznavanje, saznam da one nikad pre nisu bile u Srbiji, nikad nisu veslale  po  Dunavu. I da planiraju posle spusta odmah nazad za London.

Iz Slankamena su mi se javile da su stigle i da je tog dana bio jači vetar, ali sve je bilo ok. Sutradan u Beogradu Dule ih čeka ispod Kalemegdana.

“Njih dve nisu skidale osmeh sa lica”, bio je Duletov komentar.

Devojke su odletele za London. Svaka im čast i sve čestitke na izboru “kako provesti vikend”.

Sanja