Organizatorka ove devojačke večeri se maksimalno trudila da svima ugodi i da organizuje veče, koje treba da se pamti, ali po lepom, naravno. U toj ženskoj ekipi, sve devojke su bile već udate, samo je ostala još jedna, kojoj pripremaju iznenadjenje.
Jedna od devojaka nosila je kutiju, malo nervozna i govorila “oni ne smeju da se dodituju”. Više puta u vrlo kratkom vremenu, čujem “ne smeju da se dodiruju” i nemam pojma o čemu se radi. Kada smo spakovali kutiju u frižider, znatiželjno sam pitala o čemu je reč. I tada mi je bilo jasno. Bili su to “cupcakes” i to u obliku kaktusa, aloja vere i čuvar kuće. Bili su veoma osetljivi, zbog same dekoracije, a i od smese od koje se prave. Buduća mlada, kojoj su bili namenjeni “kaktusi” prosto ih obožava.
Plovili smo u susret zalasku sunca.
Pre nego što će sunce da zadje, podelili su se “kaktusi” i buduća mlada je ostala bez teksta. Njen izraz lica govori sve.
Taman, kada smo mislili da je sve gotovo sa iznenadjenjima, pošto su se i poklončići podelili, usledilo je još jedno. Devojke su se potpisivale na papir i ubacile u dekorativnu flašu, koja je trebala da se baci u Dunav.
Želja je bila zamišljena ispod mosta i flaša je bačena.
Budućoj mladoj želimo srećan i berićetan brak.
I da ne zaboravim, najbitnije, za ekipu “Dunavskog raftinga” su bila angažovana dva ženska mornara.
Autor: Sanja
dunavskiraftingblog 